ELDRIK TONT VUDS – TAJGER

Tajger Vuds

Malenog Eldrika Vudsa otac Erl je odveo na teren gde je sa svojim drugarima igrao golf. Radoznali Eldrik je s čuđenjem gledao kako njegov tata i ostali golferi mašu velikim štapovima i udaraju bele loptice. Rupice nije odmah zapazio. Onda je sam uzeo jedan štap i počeo da imitira odrasle. Kad su mu štap oduzeli, on je žestoko protestovao pa su morali da mu ga vrate.

Pričalo se da je otac Erl jednog jutra, sa zaprepašćenjem, video da se u krevetu pored malog Eldrika nalazi štap za golf. Tada je shvatio da svom sinu umesto zvečke, konjića ili fudbalske lopte treba dati golf štap i lopticu. Bilo je to u njegovoj drugoj godini. Uskoro se mali Eldrik našao u televizijskom šou-programu sa američkim komičarem Bobom Houpom; mališan je gledaocima pokazivao kako treba da se igra golf. Gledaoci su uživali posmatrajući s kolikom posvećenošću i ozbiljnošću taj dečak prilazi golfu. Posle je Eldrik sam sebe gledao na televiziji i uživao. Tako je njegova sportska i životna karijera trajno određena. Otac ga je stimulisao, a mališan je u golfu našao zadovoljstvo i ispunjenje fizičkih i mentalnih težnji, ali i mogućnosti i želja.

Gledajući upornog sina i želeći da ga dodatno stimuliše i ohrabri, otac je odlučio da mu i zvanično promeni ime – Eldrik je postao Tajger, što znači tigar. To ga je dodatno obavezivalo i podsticalo. Dobio je poruku da je on tigar kome niko ništa ne može – ni veliki lav ne može da te sustigne. Podsticaji su se ređali: u specijalizovanim golf novinama objavljena je priča o malom Tajgeru – čudu od deteta. Motivacije su dolazile sa svih strana, a želja za takmičenjem i pobedama je rasla. Sa osam godina Tajger je osvojio prvi američki turnir, taj uspeh je u ranoj mladosti ponovio još pet puta. Tajger je postao car golf terena; kad on igra, gotovo uvek se unapred znalo ko će da pobedi.

Tajger je sve više ličio na tigra. Kao što je tigar mogao da ubije životinju koja je dva puta veća i teža od njega, tako je i Tajger sve češće pobeđivao iskusnije i starije golfere. Mali Tajger, upoznat s karakteristikama zveri, svoje novo ime je shvatio kao dodatnu motivaciju, u komunikaciji je bio korektan, ali je na takmičenjima svoju generaciju i sve ostale nadmoćno pobeđivao.

Tajgeru je vrlo jasno i strogo određen režim života i treniranja. Ustajao je u pet sati ujutru, trenirao 10 sati dnevno i stalno pronalazio nove motive i nove načine udaranja loptice i unosio inovacije u igru. Tajger je izabrao i svog idola, bio je to Džek Niklaus, koji jedini na svetu ima 18 osvojenih slemova. Na vratima svoje spavaće sobe zalepio je Džekovu fotografiju, svaki dan mu se klanjao i istovremeno zaklinjao da će biti bolji od njega. Sve je podredio golfu, zato je i pobeđivao i bio nedostižan. Za šest godina (1996–2002) osvojio je deset velikih turnira.

Tajger Vuds je pobedio sve sa kojima je igrao. Pobedio je i sebe, i to dva puta. Prvi put kad je bio na vrhuncu uspeha i slave, tada se sunovratio u životni ponor. Drugi put je sebe pobedio dok je bauljao po dnu životnog i sportskog poraza i tada se ponovo uzdigao do svetskog vrha.

Tajger Vuds se izdvaja od ostalih ljudi i od sportista po više osnova: počeo je veoma rano da igra golf (navodno u drugoj godini), postao je najbolji golfer sveta, u oktobru 2009. godine objavljeno je da je od sponzora i organizatora prihodovao više od milijardu dolara. „Forbes“ je objavio da je njegov prihod više puta bio iznad 100 miliona dolara godišnje, postao je najuspešniji i najbogatiji sportista sveta, dva puta (2000. i 2001. godine) dobio je priznanje Laureus da je najuspešniji sportista sveta…