SEBASTIJAN FETEL

Sebastian Fetel ilustracija

Sebastijan Fetel je 2014. godine dobio nagradu Laureus, priznanje da je te godine bio i najbolji vozač Formule 1 i najbolji sportista sveta. Pre tog priznanja Fetel je četiri godine uzastopno bio najbolji na svetskim auto-trkama, dominirao je u sezonama: 2010, 2011, 2012. i 2013. godine.

Godina 2013. bila je njegova peta sezona u ekipi Red bul, pobedio je na 13 auto-trka i tako izjednačio rekord Mihaela Šumahera po broju pobeda u jednoj sezoni, osvojio je i 397 bodova; ostvario je i devet uzastopnih pobeda i tako izjednačio rekord Alberta Askarija, što nije zapamćeno još od 1953. godine. Ta 2013. godina po mnogo čemu je za Fetela bila izuzetna: počeo je gubeći prvu poziciju, doživeo brojne kritike, imao je i ozbiljnu krizu… Onda je aktivirao maksimum svoje energije i veština i srušio sve svetske rekorde – uzastopno je osvojio devet prvih mesta na najvećim svetskim trkama.

Roditelji su malom Sebastijanu već u trećoj godini obezbedili da počne da vozi karting. Fetel je izazivao svoje vršnjake, pa i starije od sebe i u nadmetanju s njima često pobeđivao. To ga je sve više privlačilo i njegov život usmeravalo ka auto-trkama. Fetel je u detinjstvu tražio sebe; bio je fan Bitlsa, hteo je da bude pevač poput Majkla Džeksona, kada je shvatio da ne može jer nema dobar glas, posvetio se auto-trkama. Shvatajući da je to njegov konačni izbor i da može biti uspešan, roditelji su mu omogućili da u osmoj godini vozi karting serije, a već sa 11 godina pridružio se juniorskom timu Red bula.

Posvećen auto-trkama, Sebastijan nije bio naročito dobar đak, završio je gimnaziju u Starkenburgu i pri tome sve više ulazio u svet auto-sporta. Od najmlađeg detinjstva voleo je da se u svemu nadmeće; bio je takmičarski nastrojen, a kako je, u jednom intervjuu, sam rekao, i „tajnovit i nestrpljiv“. Te njegove dve osobine uticale su bitno i na njegov razvoj i životne etape – tajnovitost je odredila da njegova ekipa nije mogla bitno da utiče na njegove postupke pa i onda kada je to bilo odlučujuće za nastavak trke na pisti ili produžetak ugovora, a nestrpljenje je izražavao time što je i u vrlo rizičnim situacijama nastojao da pretekne vozača ispred sebe i u tome, kako sam kaže, uživao, a vrlo često i uspevao.

Fetelova trkačka biografija je po mnogo čemu jedinstvena. Karijeru u Formuli 1 počeo je 2007. godine kao vozač Be-Em-Vea na Velikoj nagradi Sjedinjenih Američkih Država. Iste sezone prešao je u Toro Roso, da bi 2008. na trci za Veliku nagradu Italije ostvario prvu pobedu u karijeri i tako postao najmlađi pobednik u istoriji trka Formule 1. Fetel je sa nepune 22 godine postao i najmlađi vozač u istoriji automobilskih trka koji je u jednoj godini odneo pobede za dva različita tima: 2008. je trijumfovao u bolidu Toro Rosa, a onda je početkom 2009. prešao u Red bul i pobedio na Velikoj nagradi Kine.

Fetel jeste i „tajnovit i nestrpljiv“, to mu daje snagu da bude veliki borac i veoma dobar vozač. Ima dobre analitičke sposobnosti i izražen predosećaj šta u određenom trenutku treba da uradi. To mu i pomaže da pobeđuje i onda kad izgledi nisu na njegovoj strani. Zato on i kaže: „Svi ovi ljubazni ljudi koji kažu da ću biti svetski šampion neće me učiniti bržim. U to moram sam da verujem…“ Vera da može i posvećenost cilju koji je odredio Sebastijanu daju snagu da se koncentriše na ono što dolazi i da osvoji ono što željno očekuje. Fetel je i dalje među najuspešnijim vozačima F1 svih vremena. Ispred njega su samo Hamilton i Šumaher.

U razgovoru s novinarima kaže da su deca njegova velika strast i objašnjava: „Jednostavno uživam da se družim sa njima i radim stvari sa njima.“ Porodica, deca i njihova budućnost Fetelu su na prvom mestu. To je još jedan dokaz o njegovom karakteru i njegovoj ličnosti.

Kako je aktivirao maksimum svoje energije i veština i srušio sve svetske rekorde?