RODŽER FEDERER

Rodžer Federer

Rodžer je, u ranom detinjstvu, kao i većina dečaka, šutirao fudbalsku loptu. Sviđao mu se i teniski reket i zelena loptica. Sa šest godina počinje da trenira; ni roditelji ni dečak ne mogu da se odluče: fudbal ili tenis? U osmoj godini već ima profesionalne trenere. U dvanaestoj godini otac ga je pozvao na ozbiljan razgovor i rekao: „Došlo je vreme da se opredeliš, ili fudbal ili tenis.“

Odluku je, navodno, doneo Federerov inat, na više mesta je objavljena njegova izjava: „Čuo sam kada je trener rekao mom tati da okačim reket o klin jer mi tenis nikako ne ide… Tog dana sam za ručkom saopštio roditeljima da sam rešio da se potpuno posvetim tenisu… Oni su podržali moju odluku i obećali da će uvek biti uz mene…“ Tako je počeo Rodžerov put ka svetskom vrhu. U početku je više vremena trošio na sakupljanje loptica dok su igrali stariji teniseri. „Nije bilo lako, svi su mi govorili da sam levo smetalo i da nemam talenat, ali sam ja trenirao i po sedam-osam časova dnevno bez pauze želeći svima da pokažem da ja to mogu… Znao sam da disciplinom i odricanjem, kao i napornim treniranjem, mogu da uspem. U meni se rodio taj inat koji mi je najveća vrlina u životu“, objasnio je Rodžer.

Bilo je to nešto mnogo više od inata. Moglo bi se reći da je prvo stigao – izazov, želja i potreba da pokaže da on može to što drugi tvrde da ne može. Nije bio dovoljan ni samo izazov, on dođe, pa može lako i da prođe. Bila je prisutna i želja da sebi, roditeljima, treneru i društvu iz okruženja pokaže da on može. Motivisalo ga je to kad se borio sa drugim teniserima, motivisala ga je radost roditelja, navijanje publike, sreća koju je doživljavao dok se peo na podijum i primao pehar, značaj koji je dobijao u medijima kad su izveštavali o njegovim uspesima, novac koji je dobijao kad pobedi… Kasnije ga je naročito motivisala i podsticala devojka koja mu je davala emotivni stimulans. Sve to zajedno jeste bila značajna i dugogodišnja inspiracija za napredovanje.

Mali Federer je sve više bio posvećen tenisu. Gledao je na televiziji teniske mečeve, trenirao je svakog dana po sedam sati, imao i brojne kondicione vežbe, nastojao je da imitira svoje idole: Borisa Bekera i Stefana Edberga. Sve što se događalo oko njega samo mu je pomagalo da uporno trenira, a dobri treneri su ga dobro učili, izgradio je sposobnost da prepoznaje i da preuzima ono što je za njega bilo najbolje. U 14. godini Rodžer je osvojio juniorski šampionat Švajcarske. Dobio je mogućnost da trenira u Nacionalnom teniskom centru u Ekublensu; u 16. godini dobija i sponzora. Tenis je počeo profesionalno da igra 1998. u svojoj 17. godini.

Rodžer Federer je u više anketa proglašen za najboljeg sportistu sveta; jedini je sportista koji je pet puta dobio nagradu Akademije Laureus (2005, 2006, 2007, 2008. i 2018. godine). Po broju osvojenih grend slem turnira (20 puta) deli prvo mesto sa Đokovićem, po broju nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste zauzeo je drugo mesto…

Šta ga je najviše motivisalo, kakvu je ulogu imala njegova devojka Mirka…?