Kao i većina dece, i Rafa je voleo da igra fudbal. Njegov stric Toni Nadal, koji je bio uspešan sportista, malom Rafi je, u četvrtoj godini, dao teniski reket i počeo da ga uči kako se igra tenis. Na početku, dok mu je reket bio težak, Rafa je igrao dvoručni i bekhend i forhend. Kako je dečak odrastao i jačao, stric, trener, bivao je sve zahtevniji.

U desetoj godini Rafu je nagovorio da igra jednoručni forhend i da sve više forsira levu ruku. Rafa je ubrzo reket potpuno prebacio u levu ruku, pri tome je jednako uspešno servirao i igrao i levom i desnom. To je značajno doprinelo njegovim budućim uspesima. Toni je učinio najviše za Nadalovo sportsko usavršavanje i izgradnju ličnosti koja veruje u sebe i u svoje sposobnosti.

Nadal je profesionalno počeo da igra tenis 2001, u svojoj petnaestoj godini, a juniorski grend slem turnir igrao je već 2002. godine na Vimbldonu i stigao do polufinala. Iduće – 2003. godine bio je među 50 najboljih tenisera sveta i proglašen za najboljeg novajliju ATP tura, već 2008. postao je najbolji ATP igrač. Prvu senzaciju Rafa je napravio 2004. godine – na Majami mastersu pobedio je prvoplasiranog Rodžera Federera; početkom 2006. u finalu turnira u Dubaiju ponovo je pobedio Rodžera Federera. Nakon ove pobede napravio je seriju od 81 uzastopne pobede na šljaci i godine preuzeo prvo mesto na ATP listi.

Godina 2012. je zapamćena po „atomskom tenisu“ koji su u finalu Australijan opena odigrali Nadal i Đoković. Posle mnogo neizvesnosti i obrta pobedio je Đoković, rezultat po setovima bio je 5:7, 6:4, 6:2, 6:7, 7:5. Bilo je to najduže i najneizvesnije finale grend slem turnira u istoriji tenisa – meč je trajao pet sati i 53 minuta. To što su Đoković i Nadal odigrali na Australijan openu prevazilazi i sportske i ljudske sposobnosti.

Svi sportisti i svi teniseri sveta imaju određene – specifične rituale, imaju i amajlije koje vrlo uvažavaju i uglavnom prikrivaju. Nadal je među retkima koji svoje rituale ne skriva; naprotiv – u svakom meču ih pokazuje i prikazuje koliko mu je do toga stalo. Njegova osobenost vidljiva je u mnogim sferama, počevši od toga što tenis igra levom, a piše desnom rukom. Njegovi rituali su posebna priča.

Koji to rituali Nadalu daju snagu i povećavaju Veru u pobedu?