RAFAEL NADAL

Rafael Nadal Ilustracija

Rafael Nadal je dva puta (2011. i 2021. godine) od Akademije Laureus proglašen za najboljeg sportistu sveta. U raznim anketama Nadal je i pre toga više puta proglašavan za najboljeg tenisera ili najboljeg sportistu sveta. Više godina je Rafa proveo na vrhu ATP liste. Nadal je dobio titulu „kralja šljake“ jer je na takvim terenima bio gotovo nepobediv – ostvario je 81 uzastopnu pobedu na šljaci. Rafa je dugo držao rekord – 35 titula na masters turnirima, tek u septembru 2020. godine Đoković ga je u tome pretekao. Nadal je nadmoćan je i u duelima s velikim šampionom Rodžerom Federerom, vodi 24:16. Jedino s Novakom Đokovićem ima negativan skor, Novak vodi 29:27. Zvali su ga i „kralj Rolan Garosa“ jer je na Otvorenom prvenstvu Francuske odneo najviše pobeda. Godine 2020. postao je prvi teniser u istoriji koji je na jednom grend slemu osvojio 13 titula, prebacio je i Margaret Kort, čiji je rekord gotovo pola veka bio nedostižan (ona je 11 puta osvojila Otvoreno prvenstvo Australije).

Kao i većina dece, i Rafa je voleo da igra fudbal. Njegov stric Toni Nadal, koji je bio uspešan sportista, malom Rafi je, u četvrtoj godini, dao teniski reket i počeo da ga uči kako se igra tenis. Na početku, dok mu je reket bio težak, Rafa je igrao dvoručni i bekhend i forhend. Kako je dečak odrastao i jačao, stric, trener, bivao je sve zahtevniji. U desetoj godini Rafu je nagovorio da igra jednoručni forhend i da sve više forsira levu ruku. Rafa je ubrzo reket potpuno prebacio u levu ruku, pri tome je jednako uspešno servirao i igrao i levom i desnom. To je značajno doprinelo njegovim budućim uspesima. Toni je učinio najviše za Nadalovo sportsko usavršavanje i izgradnju ličnosti koja veruje u sebe i u svoje sposobnosti.

Nadal je profesionalno počeo da igra tenis 2001, u svojoj petnaestoj godini, a juniorski grend slem turnir igrao je već 2002. godine na Vimbldonu i stigao do polufinala. Iduće – 2003. godine bio je među 50 najboljih tenisera sveta i proglašen za najboljeg novajliju ATP tura, već 2008. postao je najbolji ATP igrač. Prvu senzaciju Rafa je napravio 2004. godine – na Majami mastersu pobedio je prvoplasiranog Rodžera Federera; početkom 2006. u finalu turnira u Dubaiju ponovo je pobedio Rodžera Federera. Nakon ove pobede napravio je seriju od 81 uzastopne pobede na šljaci i godine preuzeo prvo mesto na ATP listi.

Godina 2012. je zapamćena po „atomskom tenisu“ koji su u finalu Australijan opena odigrali Nadal i Đoković. Posle mnogo neizvesnosti i obrta pobedio je Đoković, rezultat po setovima bio je 5:7, 6:4, 6:2, 6:7, 7:5. Bilo je to najduže i najneizvesnije finale grend slem turnira u istoriji tenisa – meč je trajao pet sati i 53 minuta. Dva velika tenisera nisu mogla više ni da stoje. To što su Đoković i Nadal odigrali na Australijan openu prevazilazi i sportske i ljudske sposobnosti.

Svi sportisti i svi teniseri sveta imaju određene – specifične rituale, imaju i amajlije koje vrlo uvažavaju i uglavnom prikrivaju. Nadal je među retkima koji svoje rituale ne skriva; naprotiv – u svakom meču ih pokazuje i prikazuje koliko mu je do toga stalo. Njegova osobenost vidljiva je u mnogim sferama, počevši od toga što tenis igra levom, a piše desnom rukom. A njegovi rituali su posebna priča: Kada izlazi na teren, reket drži u levoj ruci, a iskorači desnom nogom, gotovo uvek nosi zavoj oko levog kolena, stolice na kojima sedi u pauzama i peškiri moraju biti u ravni, a korišćeni peškir uvek odlaže na desnu stranu. Ritualno se ponaša i prema flašicama iz kojih pije vodu, na terenu se trudi da ne gazi linije… Dogodi se da, posle važne pobede, Rafa i zaplače, to objašnjava: „To je iz olakšanja, svakako i iz radosti… i veliko zadovoljstvo, zbog porodice i cele moje ekipe… svih koji me podržavaju.“ Radi i na projektu ‘Više od tenisa’, koji podržava 20 škola za decu s invaliditetom. On želi da pomogne i drugim ljudima, naročito deci – kako iz sopstvenog okruženja, tako i onoj širom sveta koja nemaju šta da jedu.

Neobični rituali mu daju snagu i povećavaju Veru u pobedu.