MIHAEL ŠUMAHER

MIHAEL ŠUMAHER ilustracjia

Šumaherova biografija potvrđuje da je za uspeh u sportu, kao i u svemu drugom, veoma važno da se s vežbanjem počne u ranom detinjstvu. Mihael je sa četiri godine počeo da vozi karting trke u automobilu koji je od njegovih dečjih kolica i motora od mopeda (ili kosačice) napravio njegov otac. S tom napravom mali Šumi je prešao 800 metara i stao; pokvario se mali bolid, ali je ostala i bujala želja za auto-trkama. Ta kratka vožnja označila je ulazak malog Šumahera u njegov životni san, upalila je iskru koja ga je vodila kroz čitav život. To što je mali bolid stao bio je dodatni izazov, mali Šumi je verovatno pomislio – da nije auto stao, ja bih pobedio. Nastavio je da vozi, a uskoro je počeo i da pobeđuje.

U šestoj godini, na dečjem lokalnom prvenstvu u kartingu, Šumi je osvojio prvo mesto, to ga je dodatno motivisalo i u velikoj meri odredilo njegov životni put i karijeru. Od 1984. sa 15 godina počinje da vozi na terenima zvaničnih prvenstava, da bi već 1987. godine osvojio evropsko prvenstvo u kartingu. Tada napušta školu i potpuno se posvećuje automobilizmu.

Prva zvanična trka u kojoj je učestvovao Šumaher bila je 1991. godine za Veliku nagradu Belgije. Godinu dana kasnije, 30. avgusta 1992, vozeći za ekipu Benetona, ostvario je prvu pobedu i osvojio upravo prvu Veliku nagradu Belgije; sezonu je završio na trećem mestu s 53 boda. Sledeće 1993. godine osvojio je 52 boda i četvrto mesto. Godina 1994. je bila vrlo turbulentna, više puta je kršio pravila i izazivao sudare, Šumi je isključivan sa takmičenja; da bi na kraju sa osam pobeda i 92 boda postao prvak. Titulu je posvetio starijem kolegi Ajrtonu Seni, koji je u toj sezoni poginuo. Sledeću 1995. godinu završio je sa 102 boda i trijumfalno postao najmlađi dvostruki prvak sveta.

Na poziv uprave Ferarija 1996. godine pridružuje se njihovom juniorskom timu i nastavlja vrlo uspešnu karijeru… Od 2000. do 2005. godine dolazi period njegove apsolutne dominacije: 2000. je pobedio devet puta i osvojio 108 bodova, 2001. godine – devet puta, 2002. godine – jedanaest puta, što do tada nije zapamćeno. Godina 2003. bila je još uspešnija – Šumaher šesti put postaje prvak sveta. Dolazi 2004. godina – od prvih 13 trka pobedio je 12 puta, što nikome pre Šumija nije uspelo. Te 2004. godine osvojio je 148 bodova i sedmi put postao – najbolji na svetu. Tako je, po više osnova, Šumaher postao najbolji vozač u istoriji Formule 1, a na toj poziciji se nalazi i 2020. godine.

Šumaher je, kao i svi šampioni, uz veliku disciplinu i upornost imao izraženu volju za treningom i takmičenjem, veliku koncentraciju i naročito dobar osećaj šta u ključnim trenucima treba uraditi i kako izbeći sudar ili iskliznuće sa staze i nastaviti vožnju. Naročito je kod njega, u različitim situacijama, bila izražena intuicija kojoj je verovao i koju je poštovao.

Šumaher je imao i nešto što nije bilo lako vidljivo, a što je teško i objašnjivo; to mu je davalo dodatnu energiju i sigurnost; posebno ga motivisalo i podsticalo na borbu i pobede. Logično je zaključiti da je vernik jer je često na privesku o vratu nosio veliki krst neuobičajenog oblika. Moglo bi se, takođe, reći i da je bio i sujeveran; da zbog toga ponekad nije hteo da učestvuje u trci iako je, sve što je racionalno vidljivo, bilo u redu, bili su ispunjeni svi uslovi za takmičenje i sve spremno za njegov nastup. On bi zahtevao da se nešto promeni, ako organizatori to ne urade, on bi odustajao.

Šumaher je, prema brojnim pokazateljima, verovao u magiju brojeva. To je izgleda imalo i veliki uticaj na njegovu karijeru; povremeno je brojeve „prizivao“ – da mu pomognu u donošenju ispravnih odluka, da ga podstaknu ili da ga zaustave, čak i onda kad je, prema svemu što je vidljivo, bio potpuno spreman za takmičenje. Teško je zaključiti šta bi se dogodilo da se Mihael odupro uverenju da brojevi igraju tako važnu ulogu u njegovom životu i karijeri. Vrlo je moguće da ne bi ni postao najbolji na svetu. Brojevi su za njega bili simboli – kao što neki ljudi veruju da im određeni talisman: potkovica, detelina ili nešto treće donosi sreću, tako je i Šumaher verovao da brojevi mogu bitno uticati na njegov uspeh na stazi. Određeni brojevi i simboli za njega su bili putokazi, oni su bitno uticali na njegove odluke i na njegove buduće poteze.