Šumaherova biografija potvrđuje da je za uspeh u sportu, veoma važno da se s vežbanjem počne u ranom detinjstvu. Mihael je sa četiri godine počeo da vozi karting trke u automobilu koji je od njegovih dečjih kolica i motora od mopeda (ili kosačice) napravio njegov otac.

S tom napravom mali Šumi je prešao 800 metara i stao; pokvario se mali bolid, ali je ostala i bujala želja za auto-trkama. Ta kratka vožnja označila je ulazak malog Šumahera u njegov životni san, upalila je iskru koja ga je vodila kroz čitav život. To što je mali bolid stao bio je dodatni izazov.

U šestoj godini, na dečjem lokalnom prvenstvu u kartingu, Šumi je osvojio prvo mesto, to ga je dodatno motivisalo i u velikoj meri odredilo njegov životni put i karijeru. Od 1984. sa 15 godina, počinje da vozi na terenima zvaničnih prvenstava. Prva zvanična trka u kojoj je učestvovao Šumaher bila je 1991. godine za Veliku nagradu Belgije.

Šumaher je imao i nešto što nije bilo lako vidljivo, a što je teško i objašnjivo; to mu je davalo dodatnu energiju i sigurnost; posebno ga motivisalo i podsticalo na borbu i pobede. Na privesku o vratu nosio veliki krst neuobičajenog oblika… ponekad nije hteo da učestvuje u trci iako je, sve što je racionalno vidljivo, bilo u redu… povremeno je „prizivao“ brojeve da mu pomognu u donošenju ispravnih odluka… Brojevi su za njega bili simboli… Šumaher verovao da brojevi mogu bitno uticati na njegov uspeh na stazi.