MAJKL FELPS

Majkl Felps

Felps ima više zlatnih olimpijskih medalja nego većina država ovog sveta u čitavoj svojoj istoriji.

Frapantno veliki broj medalja može se shvatiti i objasniti tek posle saznanja da je Felps više puta oborio sopstvene rekorde, prva mesta je osvajao u sličnim plivačkim disciplinama, osvajao je medalje i u štafetama gde je učestvovalo više plivača. Sve to, naravno, ne umanjuje njegov ogromni uspeh. Naprotiv, potreba i moć da čovek više puta obori sopstveni rekord, koji je istovremeno i svetski rekord, svedoči o izrazitim sportskim veštinama, velikoj mentalnoj i fizičkoj snazi i posebnosti te ličnosti.

Povod i motivaciju da krene u sportska nadmetanja Felpsu je, kao i mnogim drugim sportistima, dao jedan od roditelja; podstakla ga je majka. „Jedini razlog zbog kojeg sam otišao na bazen jeste taj što je moja majka želela da naučim da plivam. Moje sestre i ja smo se zaljubili u sport i tada smo odlučili da se takmičimo“, prisetio se Felps svojih početaka.

Jedan od Majklovih strahova u detinjstvu bio je strah od vode. Majka ga je savetovala da što više puta zaroni kako bi se oslobodio tog straha. On je poslušao. U devetoj godini dijagnostikovana dva poremećaja: hiperaktivnost i deficit pažnje. Uz odgovarajuću terapiju, a sa namerom da ispuni majčine želje, uspeo je da višak energije usmeri ka plivanju; to je, istovremeno, bila i najbolja terapija. Prevazilazeći strah od vode postao je najbolji plivač u istoriji sveta. Na početku nije pomišljao na takmičenja, samo je želeo da pliva, a kada se rodila želja za pobedama, ubrzo mu se ukazao i put ka vrhu sveta. Jedan od prvih trenera Kit Šertl kaže: „Majkl je bio među najmlađima u grupi, tako da nije uvek bio prvi. U tim trenucima bi napravio ljutit izraz lica, to ga je motivisalo. Voleo je da pobeđuje.“

Krajem desete godine malog Felpsa počeo ja da trenira Bob Bouman, koji je imao specifična pravila treninga. Uz fizičke treninge Bob je znao i kako da, na pravi način, motiviše mladog Felpsa. Velika je njegova zasluga za Majklove šampionske uspehe. Primenio je neuobičajene mere: „Trenirali smo sedam dana nedeljno, i praznicima, znači da sam godišnje imao bar 52 treninga više nego ostali. Znao sam da će to da napravi razliku.“ I napravilo je – mladi Felps je, sa 15 godina, izborio mesto za Olimpijske igre 2000. godine u Sidneju, a uskoro je pokazao da ima i neke karakteristike pravog delfina. Kada je imao 15 godina i devet meseci postao je prvak sveta u disciplini: delfin na 200 metara. Na novinarsko pitanje koji su mu ciljevi, Felps je tada odgovorio: „Želim da osvojim zlato na Olimpijskim igrama u Atini.“

Felps bio skroman. U Atini je osvojio šest zlatnih i dve bronzane medalje, postigao tri olimpijska i jedan svetski rekord. Na tri sledeće olimpijade: 2008. u Pekingu, 2012. u Londonu i 2016. u Rio de Žaneiru. Felps ima jasan cilj – da bude najbolji plivač svih vremena, ciljeve je pretvarao u zadatke, samom sebi je dao bezuslovno naređenje da obori rekorde svog idola Spica, čiju je zalepljenu fotografiju držao u svom ormaru. jedini je oborio sedam svetskih rekorda i osvojio sedam olimpijskih medalja. Felpsu se ukazala šansa da bude bolji zato što je u plivačka takmičenja ubačena još jedna – osma disciplina.

Danas je vladajuća teorija da cilj trenera mora biti da sportistu, ubedi da zadati cilj može postići. Felpsov trener je radio suprotno: mladog Felpsa je motivisao tako što mu je govorio: „Ti to ne možeš!“ Felpsa je to izazivalo, budilo i inat i prkos. Oborio sve dotadašnje rekorde i osvojio najviše zlatnih medalja.

Felps je bio i ostao šampion koji može da pobedi i sebe, i svoje protivnike i sopstvene probleme. Više puta je učio na sopstvenim greškama – kako na treninzima, tako i na takmičenjima i u životu: greške ne ponavlja, probleme rešava, uživa sa svojom porodicom, izazove prihvata kao zadatak da bude još bolji i uspešniji. Felps je šampion koga po broju zlatnih – olimpijskih i svetskih – medalja još niko nije dostigao.

Kako se Felpsu, umesto straha od vode, ukazao put ka vrhu sveta?