MAGIJA SPORTA. Uloga više sile

Gotovo svi uspešni sportisti imaju svoje „mantre“ – specifične formule koje im jačaju motivaciju, volju, koncentraciju i daju dodatnu energiju. Većina sportista – kad krene da šutira na gol, stane na startnu liniju trkačke staze, kad ulazi u ring ili na teren – učini određeni specifičan pokret ili nešto prošapuće… Većina nastoji da to ne vide gledaoci, jer to i nije za publiku.

Neki se prekrste i pomole Bogu, neko dodirne amajliju koju nosi o vratu ili na ruci, nešto tiho progunđa; drugi pogleda u nebo i prošapuće jednu ili više reči, pomoli se svome božanstvu… Gotovo svi tiho izgovore svoju specifičnu mantru. Vidi se da neko kaže „Bože, pomozi mi…“, drugi kaže: „Ja sam najbolji…“, neko se pomoli svome svecu zaštitniku… Svi se okrenu publici, prijateljima i svom timu i pozdrave ih, i od njih nekad pogledom, nekad gestovima, a ponekad i glasom traže podršku.

Neki pričaju sa sobom, pohvaljuju ili grde sebe, psuju, prete sebi ili protivniku… To se vrlo često i vrlo izraženo moglo videti kod velikog španskog tenisera Rafaela Nadala. Pre svakog važnog servisa ili odbrane Nadal rukom dodirne čelo, nos, lice, kosu… onda pomeri svoj šorc u stranu, kao da ga vadi iz zadnjice.

Sportistima ta magija – obraćanje višoj sili – očigledno pomaže, daje im dodatno samopouzdanje, volju i snagu za takmičenje i za pobede. Ta čarolija, kojom sportisti prizivaju pomoć više sile, da bi pokrenuli maksimum svojih sposobnosti i da bi pobedili, ubeđivanje sebe da – mogu i ono što izgleda nemoguće, ima sličan rezultat kao placebo efekat. Ne prizivaju oni mračne sile, niti žele da utiču na nekoga drugog. Jasno im je da se sve stvara dva puta, prvo u svojim mislima, a onda borbom za ostvarenje željenog rezultata. Placebo efekat mnogima poboljša zdravlje brže i snažnije nego dobri lekovi. Ako sebe ubedi da može i da će mu magija koju priziva pomoći, tada sportista povećava i šanse da će na takmičenju u koje kreće, ili koje traje, konačno i pobediti.

Pozitivna želja, kad je mislima podržana i od više sile, donosi bolji rezultat. Ugrožen čovek kaže sebi „pomaže mi“ i pomogne mu, sportista kaže sebi „pobediću“ i pobedi. Priskoči i publika, kada vidi ili oseti da sportista priziva pomoć, publika se aktivira – nekad aplauzom i uzvicima, nekad ćutanjem i molitvom pomažu im da ostvare cilj zbog kog su izišli na teren.

Kad sportisti probude ulogu i podršku „više sile“, aktivira se magija sporta, ista ona koja ih je motivisala da odlučnije krenu, onaj neobjašnjivi instinkt, nagon, motiv, podsticaj… ona pokretačka energija koja je svojevremeno njih aktivirala, nosila, usavršavala, podizala njihove sposobnosti i takmičarsku volju.

Prizivajući višu silu u pomoć, oni ohrabruju sebe, dodaju sebi više samouverenosti i više pobedničke želje i energije. Prebacuju sebe u stanje promenjene – pobedničke – svesti. Svu svoju psihičku i fizičku energiju tada usmeravaju samo ka jednom cilju: prema pobedi. Mnogi su priznali da, u tim trenucima, ne čuju i ne vide ni publiku, ni okolinu, da im se i razum „suzi“, da nisu u istom stanju svesti kao pre ili kao posle tog važnog sportskog nastupa

Najuspešniji sportisti: Klej, Pele, Novak, Šumaher, Serena, Jelena… imaju gotovo sve kao i drugi ljudi, ali imaju i to nešto – snagu magije koja se vidi tek tokom takmičenja, vidi se da mogu više od običnog čoveka, da mogu više i od svojih vidljivih mogućnosti. Mogu da ustanu i onda kad su pali, da pobede i onda kada to objektivno ne bi mogli. Dete ili čovek kod sebe lako može graditi potrebne veštine i unaprediti fizičke sposobnosti, dobrih trenera ima dosta. Najteže i najvažnije je izgraditi i aktivirati pobednički duh u odlučujućim trenucima

Više o ovoj temi možete saznati u knjizi „TAJNE POBEDNIKA“