Mesijeva priča sportskog uspeha počinje na njegov četvrti rođendan

Baka Celija je unuka odvela na fudbalski teren, kupila mu loptu, upisala ga u fudbalski klub i rekla: „Jednog dana bićeš najbolji na svetu.“ Šta je bio njen poriv da malog Mesija odvede na stadion i da mu to kaže, nije razjašnjeno. Možda je usnila san, možda je htela svog unuka da relaksira od pritiska (i besa) koji je pokazivao u borbi sa starijima od sebe, možda je imala priviđenje…

Igrajući fudbal sa starijom braćom i rođacima, mali Mesi nije samo zavoleo fudbal; još snažnija je bila njegova potreba da se bori, da postiže golove i da pobeđuje. Nije se to dogodilo slučajno. Mesijev pobednički poriv izazvan je borbom za ravnopravnost sa braćom i komšijama, potrebom da zadovolji bakine snove i da joj uzvrati onim što je ona očekivala, da ispuni zahteve oca – trenera…

Istrajnost da realizuje svoj cilj od njega je stvorila najboljeg fudbalera na svetu. Preduslov svakog uspeha je – istrajnost. Brzina, veština driblinga, neočekivani i nezaustavljivi šutevi na gol – samo su tehnika kojom on ispunjava svoje unutrašnje potrebe, želje i zakletvu koju je dao sebi i svojoj baki kad ga je odvela na fudbalski teren.

Mesijev život i uspehe obeležilo je i više neobičnih događaja, mnogobrojne prepreke i problemi: siromašna porodica, nedostatak hormona rasta, izrazito nizak rast za fudbalera napadača, odvojenost od porodice, zavist i agresivnost mnogih fudbalera, više ozbiljnih povreda, podvale ljudi s kojima je sarađivao… To bi većinu ljudi slomilo i deprimiralo, Mesija je jačalo i motivisalo i on je izlazio kao pobednik.

Koliko je Mesi popularan možda najbolje oslikava to što samo 18 država na ima više stanovnika nego što Mesi ima fanova. Gotovo 75.000.000 lajkova je krajem 2020. godine imala njegova stranica na Fejbuku.