LIONEL MESI

Lionel Mesi Ilustracija

Mesijeva priča sportskog uspeha počinje na njegov četvrti rođendan. Tada je od svoje bake na poklon dobio fudbalsku loptu. Povod je dao sam Mesi; lopta mu je bila najdraža igračka, voleo je da igra fudbal sa starijom braćom i sa komšijama, bio je uporan, često je kao dete pobeđivao i znatno starije od sebe, spavao je s loptom u krevetu.

Baka Celija je unuka odvela na fudbalski teren, kupila mu loptu, upisala ga u fudbalski klub i rekla: „Jednog dana bićeš najbolji na svetu.“ Šta je bio njen poriv da malog Mesija odvede na stadion i da mu to kaže, to nije razjašnjeno. Možda je usnila san, možda je htela malog unuka da relaksira od pritiska (i besa) koji je pokazivao u borbi sa starijima od sebe, ili je imala priviđenje. Možda je, gledajući malog kako se bori, racionalno procenila šta je za njega najbolje… Baka je ubedila Mesijeve roditelje da mu kupe kopačke, a trenera da mu dopusti da igra. Baka ga je vodila na sve treninge i gledala sve njegove utakmice. I da nije to izgovorila, baka je sigurno svojim ponašanjem i ljubavlju značajno podsticala njegovu predanost fudbalu. Mesi je počeo posvećeno da trenira, da uspešno dribla i da postiže golove.

Emocije su u Mesijevoj sudbini i fudbalskoj karijeri odigrale veoma značajnu ulogu. Igrajući fudbal sa starijom braćom i rođacima, mali Mesi nije samo zavoleo fudbal; još snažnija je bila njegova potreba da se bori, da postiže golove i da pobeđuje. Nije se to dogodilo slučajno. Mesijev pobednički poriv izazvan je borbom za ravnopravnost sa braćom i komšijama, potrebom da zadovolji bakine snove i da joj uzvrati onim što je ona očekivala, da ispuni zahteve oca – trenera… Sve to je kod malog Mesija aktiviralo pobedničku psihologiju istrajnog borca.

Rasterećenje od svega što ga je okruživalo i dokaz sopstvene vrednosti nalazio je postižući golove. Istrajnost da realizuje svoj cilj od njega je stvorila najboljeg fudbalera na svetu. Preduslov svakog uspeha je – istrajnost. Brzina, veština driblinga, neočekivani i nezaustavljivi šutevi na gol – samo su tehnika kojom on ispunjava svoje unutrašnje potrebe, želje i zakletvu koju je dao sebi i svojoj baki kad ga je odvela na fudbalski teren, kupila mu loptu i kopačke.

Vrlo rano je počela Mesijeva borba za svetski tron i u dobroj meri se poklopila s borbom za sopstveni život. U petoj godini počinje da trenira u lokalnom klubu Grandoli, prvi trener bio mu je njegov otac. U osmoj godini (1995) počinje da igra u Njuelsu, sa šest godina postigao je 500 golova za omladinsku ekipu ovog kluba. U desetoj godini je konstatovano da ima zdravstveni problem – nedostatak hormona rasta. Ni siromašna porodica, ni klub nisu imali novca da plate njegovo lečenje.

Mesijev život i uspehe obeležilo je i više neobičnih događaja, mnogobrojne prepreke i problemi: siromašna porodica, nedostatak hormona rasta, izrazito nizak rast za fudbalera napadača, odvojenost od porodice, zavist i agresivnost mnogih drugih fudbalera, više ozbiljnih povreda, podvale ljudi s kojima je sarađivao… To bi većinu ljudi slomilo i deprimiralo, Mesija je jačalo i motivisalo i on je izlazio kao pobednik.

Mesi je najbolji fudbaler sveta. Prvi je i zasad jedini fudbaler (Pelea je ovo priznanje dobio za životno delo) ) koga je Akademija Laureus proglasila za najboljeg sportistu sveta 2020. godine. Prethodno je krajem 2019. Međunarodno udruženje sportskih novinara (AIPS) iz 102 države i 331 redakcije biralo najboljeg sportistu sveta u 2019. godini; Mesi je dobio je najviše – 394 glasa, Kristijano Ronaldo samo 240 glasova.

Koliko je Mesi popularan možda najbolje oslikava to što samo 18 država na ima više stanovnika nego što Mesi ima fanova. Gotovo 75.000.000 lajkova je krajem 2020. godine imala njegova zvanična stranica na Fejbuku.

Ono što bi većinu ljudi slomilo i deprimiralo, Mesija je jačalo i motivisalo. Kako?