Na četiri uzastopne olimpijade Karl Luis je u četiri discipline: u skoku udalj, sprintu na 100, sprintu na 200 metara i štafeti 4 x 100 – osvojio devet zlatnih medalja.

Na svetskim prvenstvima je osvojio osam zlatnih odličja. Ukupno 17 zlatnih medalja. Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, u svojoj 35. godini, osvojio je devetu zlatnu medalju u skoku udalj.

Jedini je čovek koji je uzastopno na četiri svetska prvenstva osvojio zlatne medalje u skoku udalj.

Put Karla Luisa prema sportskom vrhu sveta počeo je, instiktivno, neplanirano i neočekivano.

Sport je malog Karla Luisa „pogodio“ u sedmoj godini. Gledao je na TV kada je Bob Bimon, na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, preskočio osam metara i 90 santimetara, što je bio, i dugo ostao, svetski rekord. Mali Luis je izašao u dvorište porodične kuće i merio – koliko je približno 890 santimetara, koračao nekoliko puta, čudio se, izmerio još jednom, odlučio i saopštio roditeljima da će on skočiti više od 890 santimetara. Tako je počelo.

Nije Luis stalno i uvek pobeđivao; bilo je i kriza; na pojedinim takmičenjima, bilo je i boljih od njega.

Vera u sopstvene mogućnosti, odlučnost i upornost učinile su da postane nedostižni šampion.

Kako je zadatke formulisao, a kako ih je ostvarivao? u knjizi TAJNE POBEDNIKA