JUSEIN BOLT

Jusein Bolt Ilustracija

Jusein Bolt je najbolji atletičar svih vremena: 11 zlatnih medalja sa svetskim prvenstvima, osam zlatnih olimpijskih medalja, više od 20 puta je obarao svetske rekorde, dobio četiri priznanja Laureus da je najbolji sportista sveta. U konačnom zbiru Boltovi uspesi izgledaju ovako: Olimpijske igre Peking 2008. – tri zlata, London 2012. – tri zlata, Rio de Žaneiro 2016. – tri zlata. Svetska prvenstva: Osaka 2007. – dva srebra, Berlin 2009. – tri zlata, Tegu 2011. – dva zlata, Moskva 2013. – tri zlata, Peking 2015. – tri zlata…

Njegovim rekordima 9,58 sekundi na 100 metara i 19,19 sekundi na 200 metara niko se još nije ni približio. Atletičari i stručnjaci ih još gledaju s nevericom. Prvi Boltov svetski rekord na 200 metara iznosio je 19,83 sekunde, a on je, na raznim takmičenjima, taj rekord oborio 21 put, devet puta je trčao ispod 19,60 sekundi. Kad se vidi da je rekord na 200 metara sve do 1968. bio iznad 20 sekundi, a da je dobitnik srebrene medalje u Berlinu Alonso Edvard iza Bolta zaostao 0,62 sekunde, postaje jasnija veličina Boltove dominacije. Bolt je po mnogo čemu izuzetan: prosečna dužina Boltovog koraka, dok trči, iznosi dva i po metra. Povremeno, naročito u drugom delu trke, korak mu je dugačak 2,63 metra.

Jusein Sent Leo Bolt rođen je 21. avgusta 1986. godine u malom Šervud Kontentu na Jamajci. Odrastao je u porodici s roditeljima, bratom i sestrom. Kao dečak Bolt je slobodno vreme provodio igrajući kriket i fudbal sa svojim bratom i društvom. Od najranijeg detinjstva pokazivao je sportske sposobnosti i volju da se takmiči. Jednom je izjavio: „Kada sam bio mlad, nisam stvarno mislio ni o čemu osim na sport.“

Uz nesporan talenat i atletske sposobnosti, pomoć roditelja, dobre trenere, uporne dugotrajne treninge, sportske uzore, podršku bivšeg olimpijca i trenera, koji su mu pomogli da poboljša svoje sprinterske veštine, u Boltovu sudbinu umešala se i viša sila. Njegova majka Dženifer je sinu objasnila značaj  vere u Boga. Bolt je postao i ostao vernik; svi su zapazili njegov ritual da se pre trke prekrsti, a onda pokaže prstom u nebo, verovatno i Boga zamoli za podršku. I to mu je sigurno pomagalo da trči sve brže.

Dolaze nadmetanja u dve najveće sportske arene za kojima čeznu svi sportisti: svetska atletska prvenstva i olimpijske igre. Bolt u svojoj sportskoj karijeri praktično nije imao konkurenciju. Nema je ni danas. Postigao je do tada nezamislive rezultate, neprikosnoven je i dalje na sprinterskom tronu od 100 i 200 metara. Na svetskom prvenstvu u atletici Bolt je postigao više senzacionalnih rezultata, dva se izdvajaju – svetski rekordi 9,58 na 100 i 19,19 sekundi na 200 metara. Analize su pokazale da je „Ciklon sa Jamajke“ 200 metara pretrčao u 80 koraka. Na prvu polovinu staze utrošio je 42, a na drugu 38 koraka. Prosečna dužina koraka bila je veća od dva i po metara. Posle Boltovih rezultata u Berlinu novinari su uveli termin „boltiranje“, što je trebalo da znači „pomeranje ljudskih granica u sprintu“.

Boltov najjači stimulator uvek je bila Vera – pre svake trke on se prekrsti, pogleda u nebo, podigne kažiprst, pomoli se Bogu i krene… To je radio i na najvažnijim takmičenjima, taj svoj ritual nikad nije skrivao. Bolt je otkrio još jednu veliku istinu. Većina sportista, pa ni on, ne bi postigla dobre rezultate da nema publike koja navija za njih i koja im navijajući daje dodatnu snagu i želju za pobedom. Boreći se za dobar rezultat, sportisti primaju pozitivnu energiju, a postižući uspehe ugađaju publici, nagrađuju ih zadovoljstvom koje publika ima kad pobeđuje onaj za koga navijaju. Ta razmena dobrih želja i energija – zadovoljstva publike i dobrih rezultata takmičara – jeste jedan od osnovnih motiva za sportske podvige.

U knjizi „TAJNE POBEDNIKA“ objavljena je i Boltova MUSTRA ZA TRENING koja je većini sportista, koji su tako vežbali osam nedelja, pomogla da poboljšaju svoje rezultate i svoje mogućnosti.

Majka je sinu objasnila značaj  vere u Boga. Bolt je postao vernik i pobednik.