JELENA ISINBAJEVA

JELENA ISINBAJEVA Ilustracija

Jelena Isinbajeva je prva žena na svetu koja je uvis skočila preko pet metara. Jelena je 28 puta postavljala i popravljala svetski rekord u najzahtevnijoj atletskoj disciplini – skoku uvis s motkom.

Jelenini rekordi: svetski rekord na otvorenom 506 i u dvorani 495 cm, postignuti pre 11 godina, i danas deluju nedostižno za ostale atletičarke sveta. Na olimpijskim igrama osvojila je dve zlatne (2004. i 2008) i jednu bronzanu (2012) medalju. Svetska šampionka je bila sedam puta – tri puta na otvorenom i četiri puta u dvorani. Zlatne medalje je osvojila na svim velikim: državnim, evropskim i svetskim takmičenjima na kojima je učestvovala, u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) tri puta je Jelenu Isinbajevu proglasila za najbolju atletičarku sveta. Akademija Laureus joj je 2007. i 2009. godine dodelila priznanje – najbolja sportistkinja sveta, u obrazloženju je istaknuto da je priznanje dobila zbog izuzetnih rezultata, ali i zbog toga „što stalno pokušava da nadmaši sebe i što je doprinela razvoju i promociji sporta“.

Jelena je počela da trenira kad je imala pet godina. Njena majka Natalija je obe svoje ćerke upisala u sportsku gimnaziju, a devojčice i treneri su odlučili na koji će sport da se usmere. Mlađa Ina je krenula na košarku, a Jelena je počela da vežba gimnastiku. Porodica je bila siromašna; otac, Gadži Gadžijevič Isinbajev,bio je vodoinstalater, majka Natalija Petrovna radila je u Volgogradskoj kotlarnici.

Jeleninu volju i istrajnost zapazio je trener Aleksandar Lisovoj, devojčicu je savetovao da trenira gimnastiku. Jelena je, počela brzo da raste i već u petnaestoj godini dostigla 170 santimetara. Trener je zaključio da s tako visokim rastom i atletskom građom vrlo teško može napredovati u gimnastici i da bi joj više odgovarao skok s motkom. Pozvao je i njene roditelje i to im objasnio. Jelenina karijera je još jedan dokaz da vežbanje različitih sportova pomaže da se razviju grupe mišića, što vodi do vrhunskih rezultata u sportu koji nastavlja da se trenira. Treneri su je trenirali i učili, porodica ju je ljubavlju podržavala.

Međunarodne igre mladih u Moskvi održane su 1998. godine. Jelena, još nije imala ni 16 godina, preskočila je visinu od četiri metra i osvojila prvu zlatnu medalju. Nastavlja s podvizima: ona je prva i jedina žena u istoriji atletike koja je s motkom preskočila visinu od pet metara. Od 2004. do 2016, tokom 12 godina, ostala je neporažena, 28 puta je srušila svoj i postavila novi svetski rekord.

Na mitingu u Rimu 11. jula 2008. Jelena dva puta je rušila letvicu na 502 santimetra, prekrila glavu peškirom i ćutala, molila je Boga za ispravnu odluku i pomoć. Skida peškir i traži da se letvica podigne na 503 santimetra, zaleti se i – preskoči. Postiže novi svetski rekord. Na pitanje novinara kako se osećala i o čemu je razmišljala pred sami skok, Jelena je rekla: „Hrabrila sam samu sebe. Svaki skok i svaki rekord su nešto posebno, nikada jedan nije potpuno identičan drugome. Skočila sam i lagano preletela preko letvice…“

Kad je bila najbolja i najspremnija i krenula na olimpijsko zlato, zabranjeno joj je da se takmiči. Na Olimpijskim igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru, diskvalifikovani svi ruski sportisti.  Jelena je 28. jula 2016. u Moskvi, vrlo potresena – plačući što ona i njeni sunarodnici ne mogu na olimpijadu – zahvalila Putinu na podršci i oprostila se od sporta. Objavila video-snimak svog „poslednjeg skoka“ u rodnom Volgogradu; skok prati poruka: „Ovim skokom se završava moja sportska karijera i otvara nova etapa u mom životu. Neću se predati. Idem dalje.“ Tako je i bilo: Jelena se posvetila porodici i nastavila uspešnu poslovnu karijeru.

To je Jelena Isinbajeva – nije mogla da preskoči 502, ali kad uveri sebe da može, tada preskoči 503 santimetra. Potvrđuje ono staro pravilo: „Čovek je ono u šta veruje.“

Zašto je u pauzi prekrivala glavu peškirom …?