ESTER VERGER

ESTER VERGER Ilustracija

Jedna žena ima tri života.

Prvi je bio kratak, okončan je u osmoj godini teškom operacijom koja je završena trajnim invaliditetom obe noge.

Drugi život je nju izneo na svetski vrh i po oceni najboljih sportista sveta, novinara i brojnih svetskih medija, ustoličio je na mesto „najbolje profesionalne sportistkinje svih vremena“ (Eurosport).

Treći život je počeo 2004, a dodatno je aktiviran 2013. godine (kada je prestala da se takmiči). Prvo je projektovala, a zatim i preuzela vodeću ulogu u fondaciji koja ima veoma važan humanitarni značaj, sa ciljem da poboljša živote što više dece s invaliditetom širom sveta, naročito u njenoj rodnoj Holandiji.

To je holandska i svetska teniska zvezda Ester Meri Verger. U Esterinoj biografiji teško se snalaze i statističari, ima čak i malih razlika u brojkama kod različitih izvora: dok jedni objavljuju da je osvojila 700 mečeva, drugi tvrde da je pobedila „samo“ 695 puta. Svi se slažu da je, u karijeri, izgubila samo 25 puta.

Prvi život Ester Verger bio je rano detinjstvo; roditelji su je, uputili na plivanje koje je ona zavolela i rekreativno trenirala. Posle jednog treninga pala je u nesvest… otkriveni vaskularni problemi i deformiteti u kičmenoj moždini. Posle komplikovane operacije, u januaru 1990. godine, Ester je ostala paralizovana, noge nije mogla da pokreće, smeštena je u invalidska kolica.

Život je stao: dečje igre, radosti, zanimacije, druženje s vršnjacima – sve to je nestalo. Bol, patnja, oduzete obe noge… Sumrak mladosti i života… Ester je tada počela da gradi temelj za novi, potpuno drugačiji, kvalitetan, sportski i pobednički život. Drugi život je objedinio borbu za poboljšanje zdravstvenog stanja i za stabilno mentalno zdravlje sa borbom za dotad nezamislive sportske uspehe.

Posle teške operacije oporavak je počeo tako što su je učili kako da koristi invalidska kolica i da se bori za pokretljivost i zdraviji život. Bavljenje sportom je prihvatila kao obavezan zadatak, uslov za oporavak, više i od toga. Tokom rehabilitacije počela je da igra košarku. Rehabilitacija je vremenom prerastala u ozbiljan sportski trening, pridružila se reprezentaciji košarkašica sa invaliditetom. Sa nacionalnim timom Holandije 1997. godine osvojila je Evropsko prvenstvo za košarkašice paraplegičarke.

Prevladao je, ipak, tenis. Individualni sport, u kome do izražaja najviše dolaze lične sposobnosti, snažnije je privukao njenu pažnju i volju. Tako je počela dotad nezabeležena sportska karijera. Probudio se i formirao borbeni duh, prkos, inat, strast za sportskim pobedama, želja i volja za kvalitetnijim životom.

Boreći se za život Ester je gradila i izgradila posebnu, specifičnu, i veoma snažnu ličnu psihologiju. Ester se izborila da postane i majka. Uz medicinsku pomoć oplodnje sa svojim partnerom dobila je dete. Ostvarila je još jednu veliku pobedu – pobedila je i tumor koji ju je napao 2020. godine.

Ester je sažela svoju filozofiju i pristup životu: „Ne radi se o tome da budete najbolji, već o tome da svakim danom postajete sve bolji. (…) Igram ne da izgubim, već da pobedim.“ Bivajući „svakim danom sve bolja“, postala je najbolja paraolimpijka i najuspešnija teniserka i sportistkinja sveta i velika humanitarka koja dobro čini hiljadama dece sa razvojnim problemima.

Teško je pobrojati sve Esterine uspehe, još teže je to čudo objasniti.

Za tako frapantne, zadivljujuće, rezultate presudna su očito bila četiri faktora…