„U zdravom telu zdrav duh“, poručuje narodna mudrost. Mnogobrojna naučna istraživanja potvrđuju da zdravo telo i zdrav duh mogu da se grade samo uz fizičke aktivnosti.

Sport je više od igre; mnogo više.

Sport onome ko ga praktikuje donosi bolje fizičko zdravlje, više snage, bolji fizički izgled, više prijatelja, bolje mentalno zdravlje, ukratko – bolji život… Sve je bolje kod ljudi (bez obzira na uzrast i godine) koji su fizički aktivni.

Svetski dan zdravlja – 7. april 2002. godine – promovisan je pod nazivom „Kretanjem do zdravlja“. Generalna skupština Ujedinjenih nacija 3. novembra 2003. godine, usvojila je rezoluciju „Sport kao sredstvo za promociju obrazovanja, zdravlja, razvoja i mira“. Pod pokroviteljstvom UNESK-a održano je i više međunarodnih konferencija na kojima su usvojena dokumenata koji se bave uticajem sporta na zdravlja. „Atinska deklaracija: Zdravo društvo izgrađeno na sportskom duhu“, usvojena u decembru 2004. godine ističe da su fizičko obrazovanje i sport najefikasnija sredstva za unapređenje zdravlja, higijene i prevenciju raznih zdravstvenih problema.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2002. godine utvrđeno je da fizički aktivni ljudi u proseku žive pet godina duže od neaktivnih, da imaju i znatno kvalitetniji život, uključujući i duže seksualne aktivnosti i ukupan društveni život. Oni koji su nedovoljno fizički aktivni izloženi su dvostruko većem riziku od koronarnih bolesti. SZO procenjuje da je nedovoljna fizička aktivnost glavni uzrok više od dva miliona smrtnih slučajeva godišnje, kod žena koje su fizički aktivne smanjena je smrtnost novorođenčadi.

Evropska komisija je 11. jula 2007. godine usvojila „Belu knjigu o sportu“, sveobuhvatan dokument koji pojašnjava ulogu sporta, ističući njegov značaj za društveni i ekonomski razvoj. Konstatuje se da nedostatak fizičke aktivnosti povećava nakupljanje masnog tkiva u organima dovodi do brojnih hroničnih problema, od srčanih bolesti do dijabetesa, smanjuje kvalitet života, ugrožava živote pojedinaca i predstavlja teret za budžete zdravstva i ekonomije.

Evropska unija (EU) donela je 2008. godine „Smernice za fizičku aktivnost – preporučene političke mere za podršku fizičkim aktivnostima za unapređenje zdravlja“. Istaknuto je da je ljudsko telo stvoreno da se kreće, a od svih članica EU se zahteva da donesu nacionalne planove za podršku fizičkim aktivnostima, kako bi se doprinelo izmeni nezdravog načina života i ojačala svest o koristima fizičkih aktivnosti za zdravlje, preporučeno je najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno.

Navedene i brojne druge međunarodne institucije došle su do zajedničkog zaključka da je redovna dnevna fizička aktivnost temelj zdravog života:

– poboljšava psihičko zdravlje, smanjuje anksioznost i rizik od depresije;

– pomaže regulaciji holesterola, smanjuje rizik od bolesti srca, infarkta, šloga i smanjuje krvni pritisak;

– smanjuje rizik od nastanka šećerne bolesti i poboljšava delovanje insulina;

– jača mišiće, sprečava išijas i održava zdravlje koštano-zglobnog sistema;

– pomaže da se regulišu masnoće u krvi, snizi nivo triglicerida i da ljudi održe zdravu telesnu težinu;

– pomaže boljem spavanju, sprečava osteoporozu, štiti od demencije, ljude čini sigurnijim u svakodnevnom životu;

– postoje validni dokazi da „jaka fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave nekih kancera“ (dojke, debelog creva, bešike, bubrega), tvrdi Američki nacionalni institut za kancer;

– fizičke vežbe produžavaju životni vek svih ljudi i njihov život čine bezbednijim i kvalitetnijim…

KAKO I ZAŠTO SPORT UTIČE NA ZDRAVLJE ? – Više možete saznati u knjizi „TAJNE POBEDNIKA“