DANIJEL DIJAS

DANIJEL DIJAS Ilustracija

Danijel Dijas je fenomen – po mnogo čemu, gotovo u svemu.

Nazivali su ga – invalid, a on je postao nedostižni šampion. Nije znao da pliva, a osvojio je najviše zlatnih medalja u svetu plivanja.

Dijas ostvaruje poruku Nelsona Mandele: „Sport ima moć da promeniti svet.“ Sport je Dijasa bitno promenio; Dijas dve decenije već, uz pomoć sporta, oplemenjuje brojne ljude, motivišući ih da krenu u sport, mnogima koji imaju probleme pomogao je da izgrade bolju budućnost.

Dijas je rođen s teškim deformitetom: desnoj ruci nedostaje čitava podlaktica, leva ruka ima samo deo dlana i jedan prst, desna noga je bez potkolenice, završava se kod kolena. Od svih udova čitava je i zdrava samo leva noga. Mnoga deca koja se rode sa sličnim, pa i manjim poremećajima, završavaju u kolicima, bez pokušaja da ustanu, predaju se i sve više tonu u nemoć i beznađe. Dijas je dovoljno rano „zavirio“ u sport i počeo da se bori. Sport je njega uzdigao u red najuspešnijih i najpopularnijih ljudi sveta.

Dijas je, i po svemu ostalom, izuzetan.

Svi uspešni sportisti su izabrani sport počeli da treniraju u ranom detinjstvu, neki i u drugoj ili trećoj godini života, Dijas je plivanje počeo da trenira sa 16 godina i – postao paraolimpijski šampion sveta.

Osvojio je najviše medalja u paraolimpijskim sportovima. Na trećim Paraolimpijskim igrama, na kojima je on učestvovao i pobeđivao, u Rio de Žaneiru 2016. godine osvojio je devet medalja. Tada je zvanično objavljeno da je Dijas „najuspešniji muški paraolimpijski plivač svih vremena“.

Jedino je Dijas od svih paraolimpijaca, i muških i ženskih, dobio tri priznanja Akademije Laureus.

Teško je pobrojati sve njegove uspehe. Na zidu njegove kuće sortirano je 100 medalja koje je osvojio na raznim značajnim takmičenjima.

               Sve je počelo, kao i kod većine vrhunskih sportista, iznenada. Neplanirano i neočekivano kod Dijasa se upalila iskra nade, želje, snage, vere, slobode… i velikog napretka. Dogodilo se to 2004. godine dok je mladi Dijas na televiziji gledao kako se brazilski plivač Klodoaldo Silva (koji ima cerebralnu paralizu) takmiči na letnjim Paraolimpijskim igrama u Atini.

Tada je Dijas sebi rekao: „Možeš i ti. Kreni!“ Zatražio je od roditelja da ga odvedu do bazena, na plivanje. Put za dotad neviđeni uspeh se otvorio.

Dijas je počeo da trenira plivanje; pre toga se plašio da uđe u vodu. Dve godine od kada je skočio u bazen, na Svetskom prvenstvu u plivanju 2006. godine u Durbanu u Južnoj Africi, Dijas je osvojio pet medalja. To mu je dalo dodatnu energiju i sigurnost. Uspesi su se ređali: pobeđivao na 50, 100 i 200 metara slobodno, 50 i 100 metara leđno, 50 i 100 metara leptir, 50 i 100 metara prsno, 200 metara slobodno… Na Paraolimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine osvojio je ukupno devet, od toga četiri zlatne medalje, u Londonu 2012. osvojio je šest zlatnih medalja i postavio četiri svetska rekorda. U Rio de Žaneiru 2016. devet medalja: četiri zlatne, tri srebrne i dve bronzane; u Tokiju 2021. godine osvojio je četiri medalje. Od 2013. do 2021. godine osvojio je sve svetske rekorde u plivanju u disciplinama u kojima je pobeđivao.

Upravo sport je učinio da Dijas kasnije postavi ispravnu „dijagnozu“ svoje ličnosti i uspeha: „Nije fizički invaliditet ono što nas definiše, ko smo mi određuje ono što imamo u sebi.“

Na kraju je opravdano i pitanje: Šta je Danijela Dijasa izvelo na presto parasporta?

To je očigledna je – samodisciplina. Kako razvijati samodisciplinu, Dijas objašnjava svojim postupcima.