Danijel Dijas
DANIJEL DIJAS
Danijel Dijas je fenomen – po mnogo čemu, gotovo u svemu.
Nazivali su ga – invalid, a on je postao nedostižni šampion. Nije znao da pliva, a osvojio je najviše zlatnih medalja u svetu plivanja.
Svi uspešni sportisti su izabrani sport počeli da treniraju u ranom detinjstvu, neki i u drugoj ili trećoj godini života, Dijas je plivanje počeo da trenira sa 16 godina i – postao paraolimpijski šampion sveta.
Osvojio je najviše medalja u paraolimpijskim sportovima. Na trećim Paraolimpijskim igrama, na kojima je on učestvovao i pobeđivao, u Rio de Žaneiru 2016. godine osvojio je devet medalja. Tada je zvanično objavljeno da je Dijas „najuspešniji muški paraolimpijski plivač svih vremena“. Dobio tri priznanja Akademije Laureus.
Sve je počelo, kao i kod većine vrhunskih sportista, iznenada. Neplanirano i neočekivano kod Dijasa se upalila iskra nade, želje, snage, vere, slobode… i velikog napretka. Dogodilo se to 2004. godine dok je mladi Dijas na televiziji gledao kako se brazilski plivač Klodoaldo Silva (koji ima cerebralnu paralizu) takmiči na letnjim Paraolimpijskim igrama u Atini.
Tada je Dijas sebi rekao: „Možeš i ti. Kreni!“ Zatražio je od roditelja da ga odvedu do bazena, na plivanje. Put za dotad neviđeni uspeh se otvorio.
Dijas je počeo da trenira plivanje; pre toga se plašio da uđe u vodu.
Ester Verger
ESTER VERGER
Jedna žena ima tri života.
Prvi je bio kratak, okončan je u osmoj godini teškom operacijom koja je završena trajnim invaliditetom obe noge.
Drugi život je nju izneo na svetski vrh i po oceni najboljih sportista sveta, novinara i brojnih svetskih medija, ustoličio je na mesto „najbolje profesionalne sportistkinje svih vremena“ (Eurosport).
Treći život je počeo 2004, a dodatno je aktiviran 2013. godine (kada je prestala da se takmiči). Prvo je projektovala, a zatim i preuzela vodeću ulogu u fondaciji koja ima veoma važan humanitarni značaj, sa ciljem da poboljša živote što više dece s invaliditetom širom sveta, naročito u njenoj rodnoj Holandiji.
To je holandska i svetska teniska zvezda Ester Meri Verger. U Esterinoj biografiji teško se snalaze i statističari, ima čak i malih razlika u brojkama kod različitih izvora: dok jedni objavljuju da je osvojila 700 mečeva, drugi tvrde da je pobedila „samo“ 695 puta. Svi se slažu da je, u karijeri, izgubila samo 25 puta.
Boreći se za život Ester je gradila i izgradila posebnu, specifičnu, i veoma snažnu ličnu psihologiju. Ester se izborila da postane i majka. Uz medicinsku pomoć oplodnje sa svojim partnerom dobila je dete. Ostvarila je još jednu veliku pobedu – pobedila je i tumor koji ju je napao 2020. godine.
Ester je sažela svoju filozofiju i pristup životu: „Ne radi se o tome da budete najbolji, već o tome da svakim danom postajete sve bolji. (…) Igram ne da izgubim, već da pobedim.“ Bivajući „svakim danom sve bolja“, postala je najbolja paraolimpijka i najuspešnija teniserka i sportistkinja sveta i velika humanitarka koja dobro čini hiljadama dece sa razvojnim problemima
Za frapantne, zadivljujuće, rezultate presudna su očito bila četiri faktora…
Alison Feliks
ALISON FELIKS
Pobedila je sve žene i sve muškarce ovog sveta – osvojila je više medalja na svetskim prvenstvima i na olimpijskim igrama od bilo koje žene i bilo kog muškarca koji su se takmičili tokom 21. veka. Osvojila je više zlatnih medalja nego sve reprezentacije većine država sveta. Alison Feliks je u periodu od 2001. do 2021. godine oborila mnoge svetske rekorde.
Tokom ranog detinjstva Alison se igrala i trkala s decom iz svog kraja u Los Anđelesu. Šta ju je tačno motivisalo da svoj život posveti sportu i da nezaustavljivo krene stazom uspeha?
Sigurno je uticao i stariji brat koji se takmičio i zadovoljstvo na licima pobednika dok je gledala lokalna takmičenja… Imala je sigurno i dobre fizičke predispozicije. Te vitke i duge noge su provocirale njene vršnjake da joj prilepe nadimak „Pileće noge“… moguće da je upravo to bio okidač da Alison kaže sebi i njima: „Sad ću vam pokazati šta mogu te noge.“ Njenom uspehu je nesporno pomogla porodica. Otac Paul je sveštenik, majka Marlen učiteljica, brat Vest, podržali su je da se bavi sportom, jer su znali da tu može naći zadovoljstvo, a sprečiti pretnje od mogućih poroka.
Najveći uticaj je, prema njenim rečima, imala – Vera, vera da je njoj Bog dao sposobnosti koje mora da iskoristi. Kako je sazrevala, sve više je bila izraženija vera u sopstvene mogućnosti i potreba da ostvari to što joj je od Boga dato.
Da čudo bude još veće, Alison je, pre tri godine, pobedila i velike sportske firme. Proizvođači sportske opreme koji sponzorišu sportiste morali su, na njen zahtev, da promene svoje pravilnike.
Alison Feliks je apsolutna rekorderka, u svemu što je počela ona je istrajala i pobedila. Nanizala veliki broj neuobičajenih podviga…
Naomi Osaka
NAOMI OSAKA
Država Japan je Naomi Osaki ukazala veliko poštovanje tako što je joj dodelila čast da 23. jula 2021. godine u Tokiju upali olimpijsku vatru. Osaka je zaslužila, osvojila niz velikih teniskih turnira – Laureus Akademija dodeljujući joj priznanje da je najbolja sportistkinja sveta u 2020. godini.
Teniserka Naomi Osaka je neobična ličnost – primer kako za uspeh u sportu nisu dovoljne sportske veštine i fizička spremnost, primer da je veoma važna mentalna priprema… psiha koja može da izdrži i sačuva stabilnost ličnosti, a da „priguši“ emocije u trenucima kada napadaju razni agresori…
Osakini primer kako uticaj medija može ozbiljno da uznemiri i destabilizuje ljude. Prvi put se kod nje to videlo u martu 2018. godine, kada je osvojila prvi masters u Indijan Velsu.
Osaka je primer, pa i predvodnica, jednog novog i značajnog trenda u svetu sporta, koji nije još dovoljno jasno profilisan, ali pokazuje snagu i uticaj: važnija je borba za ravnopravnost ljudi, važnije je zdravlje sportista… nego osvajanje medalja.
Kako je i kada Osaka počela da trenira tenis i šta je motivisalo? Kako je osvajala grend slemove?
Kako je pobedila Serenu Vilijams i druge najbolje teniserke sveta?
Zašto je 2020. prekinula igru na turniru Sinsinati open?
Zašto je napustila Rolan Garos 2021. godine?
Zašto je odbila da igra na Vimbldonu?
Zašto je izgubila meč u svom Tokiju, i to onda kada je i njoj i njenom Japanu bilo najvažnije?
Simon Bajls
SIMON BAJLS
Simon Bajls ima više medalja nego godina. Kada je imala 24 godine, posedovala je 33 medalje sa svetskih prvenstava i olimpijskih igara. Rođena je 14. marta 1997, a 32 medalje je osvojila već u oktobru 2019. na Svetskom prvenstvu u Štutgartu.
Simon je prva osoba (ženskog i muškog pola) koja je osvojila medalje u svim disciplinama na svetskom prvenstvu u umetničkoj gimnastici. Dobila je i tri priznanja Laureus da je najbolja sportistkinja sveta. Na olimpijadi u Tokiju sportska javnost je proglasila pobednicom iako nije osvojila zlatnu medalju.
Simon je na svim takmičenjima, počevši od 2011. godine, kada je u svojoj četrnaestoj godini u Hjustonu osvojila prve medalje, pomerala granice. Izvodila je gimnastičke bravure i postizala rezultate koje su stručnjaci do tada smatrali nemogućim. U februaru 2020. objavljen je snimak njenog salta, od četiri sekunde, koji prevazilazi ono što je ljudski razum do tada mogao da zamisli kao moguće. Taj video je, za kratko vreme, pogledalo dva i po miliona ljudi; niko se nije usudio ni da proba to što je ona uradila.
Čudo je – kao i kod svih najboljih sportista sveta – počelo da se događa iznenada i neplanirano. Mala Simon je, u šestoj godini, krenula na izlet sa vršnjacima. Neplanirano je provirila kroz jedan prozor u gimnastičku dvoranu i videla sportistkinje koje su trenirale. Vežbe koje su one izvodile kod Simon su probudile impulsivnu reakciju i – počeo je put ka vrhu sveta.
Četiri sportske discipline – dve na podu, po jedna na gredi i u vazduhu – dobile su naziv „Simon Bajls“. Nekoliko muškaraca je pokušalo da imitira njene bravure… Niko nije uspeo.
Simon je rano, već u trećoj godini, ostala bez roditeljske brige. Nju, njene sestre i braću, pod uticajem alkohola i droga, napustila su oba roditelja…
Simonini roditelji su ostali neostvareni i – pali. Simon je ostvarila svoje potencijale i došla na vrh gimnastičkog sveta.
Sebastian Fetel
SEBASTIJAN FETEL
Roditelji su malom Sebastijanu već u trećoj godini obezbedili da počne da vozi karting. Fetel je izazivao svoje vršnjake, pa i starije od sebe i u nadmetanju s njima često pobeđivao. To ga je sve više privlačilo i njegov život usmeravalo ka auto-trkama.
Sebastijan Fetel je 2014. godine dobio nagradu Laureus, priznanje da je te godine bio i najbolji vozač Formule 1 i najbolji sportista sveta. Godine 2013. pobedio je na 13 auto-trka i tako izjednačio rekord Mihaela Šumahera po broju pobeda u jednoj sezoni, osvojio je i 397 bodova; ostvario je i devet uzastopnih pobeda i tako izjednačio rekord Alberta Askarija, što nije zapamćeno još od 1953. godine. Ta godina je za Fetela bila izuzetna: počeo je gubeći prvu poziciju, doživeo brojne kritike, imao je i ozbiljnu krizu… Onda je aktivirao maksimum svoje energije i veština i srušio sve svetske rekorde.
Od najmlađeg detinjstva voleo je da se u svemu nadmeće; a kako je, u jednom intervjuu, sam rekao, i „tajnovit i nestrpljiv“. Te osobine uticale su bitno i na njegov razvoj i život: tajnovitost je odredila da njegova ekipa nije mogla bitno da utiče na njegove postupke, ni onda kada je to bilo važno za nastavak trke na pisti ili produžetak ugovora, nestrpljenje je izražavao time što je i u vrlo rizičnim situacijama nastojao da pretekne vozača ispred sebe i vrlo često i uspevao.
Fetelova trkačka biografija je po mnogo čemu jedinstvena. Fetel ima dobre analitičke sposobnosti i izražen predosećaj šta u određenom trenutku treba da uradi. To mu i pomaže da pobeđuje i onda kad izgledi nisu na njegovoj strani. Zato on i kaže: „Svi ovi ljubazni ljudi koji kažu da ću biti svetski šampion neće me učiniti bržim. U to moram sam da verujem…“ Vera da može i posvećenost cilju koji je odredio Sebastijanu daju snagu da se koncentriše na ono što dolazi i da osvoji ono što željno očekuje. Fetel je i dalje među najuspešnijim vozačima F1 svih vremena. Ispred njega su samo Hamilton i Šumaher.
Lionel Mesi
LIONEL MESI
Mesijeva priča sportskog uspeha počinje na njegov četvrti rođendan
Baka Celija je unuka odvela na fudbalski teren, kupila mu loptu, upisala ga u fudbalski klub i rekla: „Jednog dana bićeš najbolji na svetu.“ Šta je bio njen poriv da malog Mesija odvede na stadion i da mu to kaže, nije razjašnjeno. Možda je usnila san, možda je htela svog unuka da relaksira od pritiska (i besa) koji je pokazivao u borbi sa starijima od sebe, možda je imala priviđenje…
Igrajući fudbal sa starijom braćom i rođacima, mali Mesi nije samo zavoleo fudbal; još snažnija je bila njegova potreba da se bori, da postiže golove i da pobeđuje. Nije se to dogodilo slučajno. Mesijev pobednički poriv izazvan je borbom za ravnopravnost sa braćom i komšijama, potrebom da zadovolji bakine snove i da joj uzvrati onim što je ona očekivala, da ispuni zahteve oca – trenera…
Istrajnost da realizuje svoj cilj od njega je stvorila najboljeg fudbalera na svetu. Preduslov svakog uspeha je – istrajnost. Brzina, veština driblinga, neočekivani i nezaustavljivi šutevi na gol – samo su tehnika kojom on ispunjava svoje unutrašnje potrebe, želje i zakletvu koju je dao sebi i svojoj baki kad ga je odvela na fudbalski teren.
Mesijev život i uspehe obeležilo je i više neobičnih događaja, mnogobrojne prepreke i problemi: siromašna porodica, nedostatak hormona rasta, izrazito nizak rast za fudbalera napadača, odvojenost od porodice, zavist i agresivnost mnogih fudbalera, više ozbiljnih povreda, podvale ljudi s kojima je sarađivao… To bi većinu ljudi slomilo i deprimiralo, Mesija je jačalo i motivisalo i on je izlazio kao pobednik.
Koliko je Mesi popularan možda najbolje oslikava to što samo 18 država na ima više stanovnika nego što Mesi ima fanova. Gotovo 75.000.000 lajkova je krajem 2020. godine imala njegova stranica na Fejbuku.
Novak Đoković
NOVAK ĐOKOVIĆ
Mali Nole je teniski reket prvi put uzeo sa četiri godine. Bilo je to u kampu na Kopaoniku, u Srbiji. Jelena Genčić je pozvala dečaka koji je danima, oslonjen na ogradu, posvećeno gledao kako drugi igraju tenis i dala mu je reket da se i on poigra. Prepoznala je njegov izuzetan talenat i predanost, zavolela je dobrog dečaka i predano ga trenirala šest godina. „Ljubav ga pokreće, to ne mogu svi da shvate, puno njih misli da samo rad i takmičenje donose maksimum. Nole sam sebi stvara motivaciju, ako nešto pomisli, to će definitivno i ostvariti“, izjavila je Genčićeva…
Dva meča, sa dva najbolja tenisera 20. i 21. veka: sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom, najvernije prikazuju ličnost, karakter i kvalitete Novaka Đokovića. U Melburnu 29. januara 2012. godine odigran je najuzbudljiviji teniski meč u istoriji. Igrali su Novak Đoković i Rafael Nadal, meč je trajao pet sati i 53 minuta. Snaga i veština morale su biti savršene, pobednički duh je odneo pobedu. Gledaoci na stadionu i na TV više puta su, u toku meča, zanemeli. Dva savremena gladijatora na tron pobede stavljala su svoje zdravlje i svoj život; napor koji su ulagali jeste bila igra, ali i žrtvovanje. Igre dva velika viteza nadmašila je sve što je teniski svet do tada video. Oba igrača su bila blizu potpunog fizičkog sloma. Svima je tada postalo jasno – Novaka Đokovića, u ovakvom izdanju, niko ne može pobediti. „Ne igra tenis ruka, nego duh koji je vodi“, dopunio je Novaka novinar Aleksandar Gajšek.
Novak koristi najjače stimulanse za koje zna ljudski rod. To su vera i ljubav. Vera – da može i Volja – da hoće jesu Noletova najjača oružja.
Priznanje Laureus, da je najbolji sportista sveta, Novak je dobio četiri puta: 2012, 2015, 2016. i 2019. godine. Novak je ostvario i najveći broj bodova na ATP listi, rekorder je i po tome što je sedam godina bio prvi teniser sveta. Najuspešniji je bio i 2021. i 2022. godine; Eurosport je u junu 2020. godine anketirao 900.289 ljudi, većina se izjasnila da je Novak najbolji teniser svih vremena.
Kako Nole kod sebe budi i neguje Veru i Nadu? u knjizi TAJNE POBEDNIKA
Jusein Bolt
JUSEIN BOLT
Jusein Bolt je najbolji atletičar svih vremena: 11 zlatnih medalja sa svetskim prvenstvima, osam zlatnih olimpijskih medalja, više od 20 puta je obarao svetske rekorde, dobio četiri priznanja Laureus da je najbolji sportista sveta. U konačnom zbiru Boltovi uspesi izgledaju ovako: Olimpijske igre Peking 2008. – tri zlata, London 2012. – tri zlata, Rio de Žaneiro 2016. – tri zlata. Svetska prvenstva: Osaka 2007. – dva srebra, Berlin 2009. – tri zlata, Tegu 2011. – dva zlata, Moskva 2013. – tri zlata, Peking 2015. – tri zlata…
Njegovim rekordima 9,58 sekundi na 100 metara i 19,19 sekundi na 200 metara niko se još nije ni približio. Atletičari i stručnjaci ih još gledaju s nevericom.
Jusein Sent Leo Bolt rođen je 21. avgusta 1986. godine u malom Šervud Kontentu na Jamajci. Odrastao je u porodici s roditeljima, bratom i sestrom. Kao dečak Bolt je slobodno vreme provodio igrajući kriket i fudbal sa društvom.
Uz nesporan talenat i atletske sposobnosti, pomoć roditelja, dobre trenere, uporne dugotrajne treninge, sportske uzore, podršku bivšeg olimpijca i trenera, koji su mu pomogli da poboljša svoje sprinterske veštine, u Boltovu sudbinu umešala se i viša sila. Njegova majka Dženifer je sinu objasnila značaj vere u Boga.
Dolaze nadmetanja u dve najveće sportske arene za kojima čeznu svi sportisti: svetska atletska prvenstva i olimpijske igre. Bolt u svojoj sportskoj karijeri praktično nije imao konkurenciju. Postigao je do tada nezamislive rezultate, neprikosnoven je i dalje na sprinterskom tronu od 100 i 200 metara. Na svetskom prvenstvu u atletici Bolt je postigao senzacionalne rezultate, dva se izdvajaju – svetski rekordi 9,58 na 100 i 19,19 sekundi na 200 metara. Analize su pokazale da je „Ciklon sa Jamajke“ 200 metara pretrčao u 80 koraka.
Objavljena je i Boltova MUSTRA ZA TRENING koja je većini sportista, koji su tako vežbali osam nedelja, pomogla da poboljšaju svoje rezultate i svoje mogućnosti.
Majka mu je objasnila značaj vere u Boga. Kako je postao vernik i pobednik?
Rafael Nadal
RAFAEL NADAL
Kao i većina dece, i Rafa je voleo da igra fudbal. Njegov stric Toni Nadal, koji je bio uspešan sportista, malom Rafi je, u četvrtoj godini, dao teniski reket i počeo da ga uči kako se igra tenis. Na početku, dok mu je reket bio težak, Rafa je igrao dvoručni i bekhend i forhend. Kako je dečak odrastao i jačao, stric, trener, bivao je sve zahtevniji.
U desetoj godini Rafu je nagovorio da igra jednoručni forhend i da sve više forsira levu ruku. Rafa je ubrzo reket potpuno prebacio u levu ruku, pri tome je jednako uspešno servirao i igrao i levom i desnom. To je značajno doprinelo njegovim budućim uspesima. Toni je učinio najviše za Nadalovo sportsko usavršavanje i izgradnju ličnosti koja veruje u sebe i u svoje sposobnosti.
Nadal je profesionalno počeo da igra tenis 2001, u svojoj petnaestoj godini, a juniorski grend slem turnir igrao je već 2002. godine na Vimbldonu i stigao do polufinala. Iduće – 2003. godine bio je među 50 najboljih tenisera sveta i proglašen za najboljeg novajliju ATP tura, već 2008. postao je najbolji ATP igrač. Prvu senzaciju Rafa je napravio 2004. godine – na Majami mastersu pobedio je prvoplasiranog Rodžera Federera; početkom 2006. u finalu turnira u Dubaiju ponovo je pobedio Rodžera Federera. Nakon ove pobede napravio je seriju od 81 uzastopne pobede na šljaci i godine preuzeo prvo mesto na ATP listi.
Godina 2012. je zapamćena po „atomskom tenisu“ koji su u finalu Australijan opena odigrali Nadal i Đoković. Posle mnogo neizvesnosti i obrta pobedio je Đoković, rezultat po setovima bio je 5:7, 6:4, 6:2, 6:7, 7:5. Bilo je to najduže i najneizvesnije finale grend slem turnira u istoriji tenisa – meč je trajao pet sati i 53 minuta. To što su Đoković i Nadal odigrali na Australijan openu prevazilazi i sportske i ljudske sposobnosti.
Svi sportisti i svi teniseri sveta imaju određene – specifične rituale, imaju i amajlije koje vrlo uvažavaju i uglavnom prikrivaju. Nadal je među retkima koji svoje rituale ne skriva; naprotiv – u svakom meču ih pokazuje i prikazuje koliko mu je do toga stalo. Njegova osobenost vidljiva je u mnogim sferama, počevši od toga što tenis igra levom, a piše desnom rukom. Njegovi rituali su posebna priča.
Koji to rituali Nadalu daju snagu i povećavaju Veru u pobedu?