mili

Svako dete sopstvenu kapiju ulaska u život otvara fizičkim (sportskim) aktivnostima – prvo baulja, pa se podiže i hoda, igra se, pada, ustaje, trči… Fizička aktivnost decu uvodi u život i odrastanje.

Veliki deo spoznaje svog okruženja, i života uopšte, deca stiču kretanjem. Na početku intuitivno koračaju, zatim hodaju, trče za lopticom, utrkuju se s vršnjacima, skaču udalj i uvis, igraju fudbal, košarku, odbojku, plivaju…

Kada ode na prvi trening i zaigra sa drugarima iz ekipe, kod deteta započinje nekoliko veoma važnih procesa. Bavljenje sportom zahteva i gradi disciplinu, strpljenje, posvećenost, poštovanje autoriteta, sposobnost kontrolisanja negativnih emocija, poštovanje određenih pravila.

Sportske aktivnosti omogućavaju kvalitetniji život u svim segmentima: povećavaju snagu, fleksibilnost i koordinaciju, poboljšavaju zdravlje, pomažu kontroli telesne težine, sprečavaju ili ublažavaju moguća oboljenja, pomažu socijalnom sazrevanju, pomažu razvoju radnih navika, povećavaju samopoštovanje i samodisciplinu, smanjuje opasnost od raznih poroka: alkohola, droga, pušenja…

Deca, u početku, sport ne razlikuju od igre; to im daje dodatnu energiju i emotivno ih veže. Nesporna je činjenica da bavljenje sportom kod gotovo sve dece podstiče i socijalni i emotivni razvoj, dovodi do toga da deca koja se bave sportom, i kada porastu, imaju više drugara, više samopouzdanja, otvorenija su, bolje i lakše komuniciraju i lakše se snalaze u raznim situacijama i različitim sredinama

Sport pomaže deci i da progovore. U više naučnih istraživanja početkom 21. veka stručnjaci su dokazali da su „polja u mozgu koja su zadužena za govor aktivna istovremeno kada deca izvršavaju određene motoričke zadatke“.

Što su deca aktivnija, to se bolje i brže razvijaju njihovi govorni, emocionalni, intelektualni i svi drugi resursi. Zato stručnjaci i predlažu da se deca koja imaju govorne probleme više angažuju na razvoju sopstvenih motoričkih veština; „finu motoriku“ nije teško stimulisati: od zvečki i kockica do slagalica i brze skrivalice. Sve to vrlo korisno utiče na ispravan i brži razvoj deteta.

Naučno je utvrđeno da deca koja imaju autizam istovremeno zaostaju i u motoričkom razvoju. Zato stručnjaci predlažu ta deca budu što više fizički aktivna. Sport može značajno da im pomogne, vežbe moraju biti specifične, prilagođene njihovim potrebama, lekar i trener zajednički da ih odaberu i programiraju.

Utvrđeno da deca koja se bave sportom imaju niz benefita: ona koja treniraju ređe su depresivna i anksiozna, i pobede i porazi doprinose izgradnji njihovog samopouzdanja. U kontaktu s vršnjacima počinju da kontrolišu emocije (ljutnju, strah, bes…) i razvijaju samokontrolu. Komunicirajući u igri s vršnjacima brže se i socijalizuju. Trenirajući postaju svesni kakve efekte imaju njihovi postupci na okruženje – tako razvijaju i samosvest. Lakše i uspešnije izvršavaju školske obaveze.

Sport omogućava i formiranje boljih karakternih osobina. Onima koji istraju sport će sigurno „doterati“ i karakter i od njih napraviti bolje i sposobnije ljude, koji će nositi i nuditi boljitak i sebi i svom okruženju. Sport je „vežba za život“. Život se sastoji od pobeda i poraza. Nema pobede ako nije bilo poraza, dete ne može naučiti da hoda, ni da skija, ako nije padalo, ne može da boksuje ili da igra tenis ako nije gubilo.

Ceo život je takav: korisni su i porazi, rađaju potrebu da se unaprede sopstvene veštine i snaga, potrebu da se u narednom susretu pobedi, pa tako porazi pripremaju za napredovanje i pobede. Porazi mogu decu da motivišu da krenu napred, da se razvijaju i budu spremni za druge životne situacije, da uče na svojim greškama… Zato je važno pripremiti dete i za pobede i za poraze, sport u tome pomaže

Više o ovoj temi možete saznati u knjizi „TAJNE POBEDNIKA“ 

„Sve se stvara dva puta, prvi put u umu, drugi put u stvarnosti“, konstatuje Robin Šarma. Vrhunski sportisti, zaista, vrhunske rezultate postižu zahvaljujući pre svega promenama u svom mozgu.

Teško se postaje šampion, još teže opstaje na tome tronu. Nije dovoljna želja, nisu dovoljne ni fizičke predispozicije, ni uporan trening, ni genetika… Sportista može da nasledi potencijal, da ima dobre zdravstvene i fizičke karakteristike… ali to nije dovoljno. Može uporno da trenira – ni to nije dovoljno. Može iskreno želeti da postane prvak sveta – ni to nije dovoljno… Mora nešto više i drugačije od većine onih koji isto žele i slično treniraju.

Tokom treninga, tokom priprema za važne nastupe, mozak je aktivan: analizira, prihvata ili odbacuje pojedine signale, procenjuje šta sportista može, šta i kako treba da učini, šta je rizično ili nemoguće… Zlatnu medalju sportisti mogu osvojiti tek kada uđu u specifičnu „mentalnu zonu“. Svetska prvakinja u skoku udalj Ivana Španović to stanje je iskreno objasnila: „Kad se pripremam za skok i kada potrčim, ja ne čujem ništa, ni galamu publike, ni uzvike…“ Slično govore i drugi šampioni.

Put do pobedničke „zone“ nije jednostavan. Da bi postao šampion, čovek prvo mora postati borac – vitez. Mora „ući“ u psihologiju pobednika? Taj put ima specifična pravila.

Dobar primer izgradnje šampiona opisao je Den Milmen, svetski šampion u gimnastici. U knjizi „Put mirnog ratnika“ on prenosi poučnu priču o tome kako su nekad obučavani mladi ratnici: „Dali bi im zrno kukuruza i rekli da ga posade. Kad bi kukuruz počeo da raste, mladi ratnik bi preskakao stabljiku… Svakog dana stabljika je bila viša; svakog dana dete bi je preskakalo. Ubrzo bi stabljika bila viša od deteta… Na kraju, ako dete ipak ne bi moglo da preskoči stabljiku, dali bi mu novo zrno i proces bi počeo ponovo…“

Poruka je jasna: onaj ko ima volje i snage da svakog dana, više puta, „preskače stabljiku“, da svakog dana, makar malo, podigne svoje sposobnosti, taj dolazi na put šampiona, taj postaje „ratnik“ – ličnost koja ne prihvata ni ograničenja, ni granice, ni poraze.

Izbor i odluka uvek su na pojedincu – devojčica ili dečak odlučuju kojim će putem da krenu i dokle će da dođu. Roditelji i okruženje mogu da utiču, mogu i da pomognu, ali je krajnja odluka njihova. Zato im i treba pokazati put šampiona i način kako se tim putem napreduje. Prvi uslov je jasan cilj.

Kada krene ka pobedničkom tronu, kod sportiste se aktiviraju skrivene sposobnosti, a organizam sam odbaci ili blokira ono što mu smeta na putu do pobede. Svest se „suzi“ – razum ne prihvata negativne informacije ni zvukove koji bi mogli da ometaju put ka pobedi. Da bi pokrenuo novi životni ciklus, da bi se menjao u željenom pravcu, da bi izgradio osobine i navike koje će ga dovesti do planirane pobede, čovek mora prvo da sanja. Vera – u sebe, u ljubav, u učenje, u promene, unapređenje ličnih sposobnosti, vera u pobedu… jeste najvažnija. Jedino vera može da probuditi i da nosi ratnika – viteza.

Sportistima se dešava nešto slično kao kod verujućih ljudi dok se mole. Smanjenje racionalnog zapažanja daje organizmu dodatnu energiju. Moleći se vernik se udaljava od dnevnih, zemaljskih briga. Kada potisne vidljivu realnost, njegov mozak potisne i nakupljenu negativnu energiju i ostalo što ga ometa. Tako doprinese svom duhovnom, često i zdravstvenom isceljenju. Koliko veruju u moć više sile, toliko im ona uzvraća i pomaže. I sportisti često prizivaju „višu silu“ koja im pomaže da ostvare svoje životne ciljeve.

Osnovna razlika između običnog čoveka i „viteza – pobednika“ jeste u tome što običan čovek želi da mu se želje ostvare, da postigne i neke pobede, ali sebe blokira bezvoljnošću i strahom od neuspeha. Vitez veruje da može, uporno izgrađuje pobedničke sposobnosti, usvaja potrebne veštine i ide ka svom cilju.

Pobednici poštuju poruku premudrog Aristotela: „Ako na stazi života potrčiš i padneš, podigni se, očisti prašinu, jer ne gubi onaj što pada, već onaj što ostaje da leži.“ Nije dovoljno „podignuti se“, za veliki uspeh onaj ko hoće da bude šampion mora svakoga dana da preskoči „stabljiku koja raste“.

Kako im to uspeva?

Više o ovoj temi možete saznati u knjizi „TAJNE POBEDNIKA“ 

1)  NAJBOLJI SPORTISTI I SPORTISTKINJE od 1935. – 2000. g. Izabrani su oni koji su postigli svetske rekorde, osvojili najmanje pet zlatnih medalja na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima.

– Larisa Latinjina: devet zlatnih olimpijskih medalja, 14 medalja na svetskim prvenstvima;

– Muhamed Ali: pet puta prvak sveta, 12 puta odbranio titulu, najpopularnija ličnost 20. veka;

– Margaret Kort: 64 grend slem trofeja, 192 titule u karijeri;

– Karl Luis: devet zlatnih olimpijskih; osam zlatnih medalja na svetskim prvenstvima;

– Majkl Džefri Džordan: zvanično najbolji košarkaš sveta u 20. veku;

– Aleksandar Aleksandrovič Kareljin: devet puta prvak sveta, tri puta olimpijski šampion;

– Mihael Šumaher: sedam puta najbolji na svetu, 91 gran-pri pobeda;

Dodali smo Džesi Ovensa koji je osvojio četiri olimpijska zlata i svetske rekorde, zbog svetskog rata i rasizma nije nastavio da se takmiči.

2) U PERIODU  2000 – 2021.g. KRITERIJUM JE PRIZNANJE LAUREUS AKADEMIJE

Laureus Akademija od 2000. godine najboljima sportistima dodeljuje priznanje tako što 2.000 novinara kandiduje, a tajnim glasanjem ih bira 68 najboljih penzionisanih sportista sveta.

Ovde su predstavljeni su svi muškarci i one dame koje su dva ili više puta osvojili Laureus priznanja.

NAJBOLJE SPORTISTKINJE od 2000. do 2021. g. – Laureus priznanje:

– Serena Villiams – 2003. 2010. 2016. 2018.

– Jelena Isinbajeva – 2007. 2009.

– Simona Bajls – 2017, 2019, 2020.

Dodali smo:

– Naomi Osaka –  2021. Laureus; Osaka opominje da „sport nije najvažniji“

– Alison Feliks – sedam zlatnih olimpijskih i 14 zlatnih medalja na svetskim prvenstvima

NAJBOLJI SPORTISTI SVETA od 2000. do 2021. g. – Laureus priznanje:

– Edson Arantes do Nasimento – Pele – za životno delo

– Tiger Vuds – 2000, 2001.

– Mihael Šumaher – 2002, 2004.

– Rodžer Federer – 2005, 2006, 2007, 2008, 2018.

– Jusejn Bolt 2009 – 2010, 2013, 2017.

– Rafael Nadal – 2011, 2021.

– Novak Đoković – 2012, 2015, 2016, 2019.

– Sebastian Fetel – 2014.

– Luis Hamilton i Lionel Mesi – 2021.

3.  NAJBOLJI  NA PARAOLIMPIJSKIM IGRAMA:

– Ester Verger – 48 grend slem teniskih titula;

– Danijel Dijas – 14 zlatnih paraolimpijskih i 40 medalja na svetskim prvenstvima u paraplivanju

4. PUTOKAZI:

               Iz života, treniranja, kriza, uspeha, poraza, ponovnog uzdizanja… 25 najboljih, sažete su poruke za: roditelje, sportiste i trenere da služe kao dodatna motivacija i putokazi na putu uspeha.

ZAŠTO?  Da bi krenuli putem uspeha? Zato što je to vaša obaveza, i prema sebi i prema svojoj porodici i prema čitavom svetu. Treba da živite kvalitetnije; da budete zdraviji, da u porodici vlada više harmonije, da u sportu imate bolje rezultate, da u društvu budete poželjniji… Formulišete svoje ciljeve i počnete da ih ostvarujete.

Ispunite obavezu pred sobom i pred Bogom. Vaša obaveza je da realizujete ono što vam je Bog podario: svoju snagu, sportski talenat i sposobnosti. Tada ćete ispuniti „zapis“ svoje sudbine, tada će biti bolje i vama i svima oko vas.

KAKO? Tako što ćete probudite veru u sopstvene mogućnosti – to je uslov da ostvarite svoje želje. Način je jednostavan: shvatite da imate sposobnosti koje niste aktivirali. A možete. Prvi uslov je da promenite navike i da svoju energiju koristite – da stvarate. Ako trenirate, brže ćete trčati ili bolje igrati; ako učite, više ćete znati i uspešnije raditi… Ako svoju energiju tako trošite, brže ćete da je i obnavljate i uvećavate. Rezultati će brzo doći. Krenite.

Definišete jasno svoju želju i cilj – to je prvi korak. I nastavite.

KADA? Promena nabolje treba da počne danas, sada – dok čitate ovu knjigu. Investirali ste vreme, novac i pažnju. Danas ste došli na put koji može da vas odvede ka ispunjenju vaših želja.

Budite istrajni u svojoj nameri. Poštuje sudbinu koja vas je navela da knjigu uzmete u ruke.

Poštujte moćne poruke najuspešnijih ljudi. Podržite deo svoje ličnosti koji želi da uči i da se menja – da vama i vašoj porodici bude bolje.

Učinite to danas. Vi upravljajte svojim životom, vi odlučujete o svojoj sudbini.

Više o ovoj temi možete saznati u knjizi „TAJNE POBEDNIKA“ 

„U zdravom telu zdrav duh“, poručuje narodna mudrost. Mnogobrojna naučna istraživanja potvrđuju da zdravo telo i zdrav duh mogu da se grade samo uz fizičke aktivnosti.

Sport je više od igre; mnogo više.

Sport onome ko ga praktikuje donosi bolje fizičko zdravlje, više snage, bolji fizički izgled, više prijatelja, bolje mentalno zdravlje, ukratko – bolji život… Sve je bolje kod ljudi (bez obzira na uzrast i godine) koji su fizički aktivni.

Svetski dan zdravlja – 7. april 2002. godine – promovisan je pod nazivom „Kretanjem do zdravlja“. Generalna skupština Ujedinjenih nacija 3. novembra 2003. godine, usvojila je rezoluciju „Sport kao sredstvo za promociju obrazovanja, zdravlja, razvoja i mira“. Pod pokroviteljstvom UNESK-a održano je i više međunarodnih konferencija na kojima su usvojena dokumenata koji se bave uticajem sporta na zdravlja. „Atinska deklaracija: Zdravo društvo izgrađeno na sportskom duhu“, usvojena u decembru 2004. godine ističe da su fizičko obrazovanje i sport najefikasnija sredstva za unapređenje zdravlja, higijene i prevenciju raznih zdravstvenih problema.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2002. godine utvrđeno je da fizički aktivni ljudi u proseku žive pet godina duže od neaktivnih, da imaju i znatno kvalitetniji život, uključujući i duže seksualne aktivnosti i ukupan društveni život. Oni koji su nedovoljno fizički aktivni izloženi su dvostruko većem riziku od koronarnih bolesti. SZO procenjuje da je nedovoljna fizička aktivnost glavni uzrok više od dva miliona smrtnih slučajeva godišnje, kod žena koje su fizički aktivne smanjena je smrtnost novorođenčadi.

Evropska komisija je 11. jula 2007. godine usvojila „Belu knjigu o sportu“, sveobuhvatan dokument koji pojašnjava ulogu sporta, ističući njegov značaj za društveni i ekonomski razvoj. Konstatuje se da nedostatak fizičke aktivnosti povećava nakupljanje masnog tkiva u organima dovodi do brojnih hroničnih problema, od srčanih bolesti do dijabetesa, smanjuje kvalitet života, ugrožava živote pojedinaca i predstavlja teret za budžete zdravstva i ekonomije.

Evropska unija (EU) donela je 2008. godine „Smernice za fizičku aktivnost – preporučene političke mere za podršku fizičkim aktivnostima za unapređenje zdravlja“. Istaknuto je da je ljudsko telo stvoreno da se kreće, a od svih članica EU se zahteva da donesu nacionalne planove za podršku fizičkim aktivnostima, kako bi se doprinelo izmeni nezdravog načina života i ojačala svest o koristima fizičkih aktivnosti za zdravlje, preporučeno je najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno.

Navedene i brojne druge međunarodne institucije došle su do zajedničkog zaključka da je redovna dnevna fizička aktivnost temelj zdravog života:

– poboljšava psihičko zdravlje, smanjuje anksioznost i rizik od depresije;

– pomaže regulaciji holesterola, smanjuje rizik od bolesti srca, infarkta, šloga i smanjuje krvni pritisak;

– smanjuje rizik od nastanka šećerne bolesti i poboljšava delovanje insulina;

– jača mišiće, sprečava išijas i održava zdravlje koštano-zglobnog sistema;

– pomaže da se regulišu masnoće u krvi, snizi nivo triglicerida i da ljudi održe zdravu telesnu težinu;

– pomaže boljem spavanju, sprečava osteoporozu, štiti od demencije, ljude čini sigurnijim u svakodnevnom životu;

– postoje validni dokazi da „jaka fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave nekih kancera“ (dojke, debelog creva, bešike, bubrega), tvrdi Američki nacionalni institut za kancer;

– fizičke vežbe produžavaju životni vek svih ljudi i njihov život čine bezbednijim i kvalitetnijim…

KAKO I ZAŠTO SPORT UTIČE NA ZDRAVLJE ? – Više možete saznati u knjizi „TAJNE POBEDNIKA“