ALEKSANDAR ALEKSANDROVIČ KARELJIN

Aleksandar Kareljin

Niko nikada u istoriji sporta to nije postigao – jedino je Aleksandar Kareljin uspeo da od 889 dvoboja pobedi 887 puta. Od 1985. do 1999. godine na svim velikim takmičenjima u rvanju, na kojima je učestvovao – od svetskih šampionata i olimpijskih nadmetanja do prvenstava Evrope i Sovjetskog Saveza – Aleksandar Kareljin se borio i samo dva puta je izgubio.

Zato su ga i nazvali Ruski Medved. Da bi bar malo bacili senku na nepobedivog „medveda“, dodali su mu i nadimak Eksperiment. Bilo je i to opravdano – Aleksandar je stalno eksperimentisao sa sobom i stalno je dograđivao i poboljšavao svoje mogućnosti i 14 godina vladao svetskim tronom rvanja.

Kareljin je 1980. u svojoj trinaestoj godini, počeo da trenira i da se takmiči. Već 1985. godine na juniorskom prvenstvu sveta u rvanju osvojio je zlatnu medalju; devet puta je bio prvak sveta, 12 puta prvak Evrope, na olimpijadama je osvojio tri zlatne i jednu srebrnu medalju. Kombinacija snage, tehnike i odlučnosti trinaest godina ga je držala na svetskom prestolu rvanja u superteškoj kategoriji. Punih šest godina na rvačkom ringu nije izgubio nijedan poen, a 13 godina nije doživeo nijedan poraz. Godine 2000, posle osvajanja srebrne medalje na olimpijskim igrama, prestao je da nastupa na zvaničnim takmičenjima. Od tada pobeđuje u nauci i u politici.

Aleksandar Kareljin je rođen 19. septembra 1967. godine u Novosibirsku. Detinjstvo je proveo u Sibiru, gde je vrlo rano počeo da vežba skijanje, veslanje, košarku, rvanje… Veliki uticaj na Aleksandrovu karijeru imao je njegov otac, koji je bio vozač kamiona. Svestan da sport može pomoći da zdravije odrasta i da ne sklizne u poroke, otac je podsticao svog sina da trenira, na kraju su zajedno odabrali rvanje. Otac je prepoznao da mali Aleksandar taj sport najviše voli i najposvećenije trenira; tako je mladi Kareljin u trinaestoj godini počeo svakodnevno da trenira, a uskoro i da se takmiči.

U svom detinjstvu i tokom čitavog života Kareljin veliki značaj pridaje porodici i uticaju roditelja na decu. Više puta je rekao da je „porodica osnov svega“, da su mu otac i majka bili najvažniji u životu. Pri tome je isticao i obaveze koje u porodici mora da ima muškarac.

Intenzitet svih vežbi Kareljin je pojačavao kad su se približavala veća takmičenja. Tako je gradio i izgradio sopstvenu filozofiju i formulu maksimalnog uspeha. „Nikada mi nije bio cilj da pobedim, već da dam sve od sebe“poručio je on. „Dati sve od sebe“ jeste najkraća i najpotpunija formula uspeha.

Većina sportista kaže: „Najvažnije je pobediti“, Kareljin kaže: „Nije najvažnije pobediti, važnije je aktivirati svoj maksimum.“ To je njega činilo srećnim, on je trenirao da bi mogao aktivirati svoj maksimum, tada se i šanse za pobedom povećavaju.

Kareljinova „najvažnija droga“ jeste da sve u životu radi najbolje što je moguće; ne štedeći sebe on usavršava i podiže upravo – sebe. Tako služi kao primer kako se treba boriti i za sebe i za sve ljude ovog sveta. Svoj odnos prema svetu, prema budućnosti i uopšte prema smislu života najkraće i najjasnije je izrazio rečima: „Mi smo dužni da vaspitavamo mlade ličnim primerima.