Margaret Kort
MARGARET KORT
Najbolja teniserka sveta Margaret Kort u svom biću nosi tri ličnosti, a samo jedan karakter. Ima ličnost dobre i poslušne ćerke, dobre supruge i majke koja brine o mužu i deci; ličnost agresivne i posvećene teniserke koja već 50 godina stoji na svetskom vrhu; ima i treću ličnost: bogoumilne pastorke i učiteljice u Biblijskoj školi – Viktorija lajf centru u Melburnu, gde pomaže svima, pa i onima sa kojima se ni u čemu ne slaže.
Sve to nosi i promoviše samo jedan lik i jedan karakter – to je heroina koja nikad ne odustaje, uvek nađe još energije da se bori za cilj koji je sebi zadala. Margaretin pobednički karakter ima i genetske predispozicije, ispoljio se i prilikom rođenja, aktiviran je kada su se i ona i njena majka borile da prežive. Kako se tada borila da udahne vazduh, tako se već 79 godina bori da bude najbolja u svemu što radi.
Australijanka Margaret Kort je najuspešnija teniserka u dosadašnjoj istoriji ovog sporta. Teniskim ringom sveta vladala je od 1960. do 1977. godine. Prema svim pokazateljima, Margaret je najbolja: jedina je osvojila 64 grend slem turnira: 24 u pojedinačnoj, 19 u dublu i 21 u igri mešovitih parova. Iza nje je Serena Vilijams sa 23 i Štefi Graf sa 22 osvojena turnira u pojedinačnoj konkurenciji. Margaret Kort je Australijan open, u svom Melburnu, osvojila 11 puta, izgubila je samo jednu bitku u finalu ovog turnira.
Punih 14 godina, od 1961. do 1975, Margaret je bila najbolje rangirana teniserka na svetu; bilo je kraćih pauza, kad su se rađala deca, ali – čim bi izišla na teren, bila je još uspešnija i brzo je stizala na vrh. U jednoj godini osvojila je sva četiri grend slem turnira, u jednoj grend slem sezoni (1970) osvojila je 21 od 27 turnira; od 110 mečeva, pobedila je 104 puta. Od ukupno odigranih 1.180 zvaničnih mečeva (u svojoj amaterskoj i profesionalnoj karijeri) ostvarila je 1.073 pobede.
U znak priznanja za njene velike uspehe jedna sportska sala u ovom gradu 2003. godine nazvana je „Arena Margaret Kort“. Onda su došli problemi, jedan uticajni pokret je tražio da se to ime izbriše.
Muhamed Ali - Klej
KASIJUS KLEJ – MUHAMED ALI
Malom nemirnom Kleju roditelji su kupili stari bicikl. Otac ga je popravio i sina naučio da vozi. Jednog dana nepoznati dečko je gurnuo Kleja, uzjahao bicikl i odvezao se. Klej je vrištao i trčao za njim. Sreo je policajca i rekao da će s otmičarem da se potuče. Policajac je odgovorio: „Bolje ti je da, pre toga, naučiš da boksuješ.“ Klej je tako, u desetoj godini, umesto bicikla našao svoju budućnost.
Muhamed Ali je, sredinom 20. veka (od 1964. do 2016. godine), bio najpoznatiji čovek na planeti; u sebi je objedinio nekoliko ličnosti i živeo više života. Bio je prvak sveta u boksu… pobedio je i tadašnju američku administraciju…
Pobeđivao je i jače od sebe, pobeđivao je i onda kada to, objektivno, nije bilo moguće, dugo je vladao svetskim bokserskim ringom.
Ljudi širom sveta, čekajući i gledajući prenos njegovih mečeva na televiziji, noćima nisu spavali, mnoge je motivisao da se i oni bore i da se bave sportom. U Americi je uspostavljeno veliko sportsko priznanje „Muhamed Ali“ koje dobijaju najuspešniji sportisti iz različitih kategorija; svi tada istaknu koliko je Muhamed Ali uticao na njih i na druge sportista, koliko je dobrote doneo ovom svetu.
Kasijus Klej, crnac iz Amerike, je promenio ime u Muhamed Ali. Državna administracija SAD ga je kažnjavala, osuđivala… Na kraju: predsednik SAD Džerald Ford pozvao je Muhameda Alija u Belu kuću i 10. decembra 1974. godine u Ovalnoj kancelariji, pružio mu ruku i odao priznanje za postignute uspehe.
U poslednjim anketama 2020. godine „Ko su najbolji sportisti svih vremena?“ Klej je i dalje zauzimao prvo mesto.
Pele - Edson Arantes
EDSON ARANTES – PELE
Psihološki profil i karakter Edsona Pelea najbolje je definisalo zvanično englesko priznanje – titula Počasni vitez. Pele jeste – vitez. Vitez i u životu i u sportu.
Uzdižući sebe i svoje vrline Pele je postao uzor mnogim mladim ljudima širom sveta koji se bave sportom, naročito fudbalom.
Viteški odnos prema sportu, životu i okolini doveo je Pelea na vrh fudbalskog sveta. Uvek je težio da unapredi svoju igru. Nije to radio zato što je bio nezadovoljan postignutim. Uspevao je da stalno unapređuje sebe i svoju igru zato što je uživao u tome da, sebi i drugima, pokaže da može još bolje i još više.
Pele se uvek borio protiv svega što donosi štetu i sportu i zdravlju. Pele se i u dubokoj starosti, do kraja života, borio da sebe izgrađuje i unapređuje sopstvenom snagom, moralnim načelima, istrajnošću, verom u više ciljeve…
Tako je u mladosti pobeđivao na sportskom terenu; tako se, posle završene fudbalske karijere, javno borio za svoje zdravlje, spreman da uvek pomogne svima najviše što može.
Kako se siromašno dete popelo na vrh svetskog fudbala? u knjizi TAJNE POBEDNIKA
Larisa Latinjina
LARISA LATINJINA
„Oduvek sam imala potrebu da budem najbolja u svemu što radim, bilo da trčim sa dečacima na ulici ili da se posvetim nauci. Pri tome, smisao nije bio u pobeđivanju. Moja potreba je bila da aktiviram svoj maksimum.“ Tako je Larisa Latinjina objasnila svoj ogromni uspeh. Od 1956. do 1964. osvojila je 18 olimpijskih (od čega devet zlatnih), 14 svetskih i 13 evropskih medalja, od čega ukupno 25 zlatnih. Tokom 12 godina, na 23 velika međunarodna takmičenja uvek je bila – najbolja.
Larisa dosledno poštuje i primenjuje dva osnovna pravila olimpijskih igara. Prvi simbol olimpizma je slogan: „Najvažnija stvar u životu nije trijumf, već borba; nije najbitnije pobediti, već boriti se i učestvovati.“ Larisa je od najranijeg detinjstva učestvovala i borila se.
Larisin olimpijski rekord niko – ni žena, ni muškarac – punih 48 godina, od 1964. do 2012, nije dostigao. Tek je 2012. godine Majkl Felps, na olimpijadi u Londonu, osvojio svoju 19 medalju i tako nadmašio Larisu.
Najveću zaslugu za formiranje pobedničkog karaktera i za svoje uspehe Larisa pripisuje svojoj majci. „Osećam se toliko zahvalno svojoj mami što sam odrastala želeći da uvek pobeđujem i da budem pobednik. Moja mama je bila sama jer je moj otac poginuo u ratu, u Bici za Staljingrad, ali me je i dalje tako odgajala…“ objasnila je Larisa.
Kako je „uspevala da uvek aktivira svoj maksimum…“? u knjizi TAJNE POBEDNIKA
Džesi Ovens
DŽESI OVENS
Jedini čovek u istoriji čovečanstva koji je za 45 minuta oborio tri svetska rekorda u atletici.
Prvi čovek koji je pobedio nadolazeći fašizam.
Prvi koji se javno pobunio protiv marketinško-propagandnih manipulacija američke administracije.
Čovek koji je postao simbol borbe protiv rasne diskriminacije.
Jedini koji je otvoreno rekao da ga je tadašnji predsednik Frenklin D. Ruzvelt veoma naljutio i povredio.
Sve pobrojano je sjedinjeno u ličnosti američkog atletičara Džesija Ovensa.
Džesi Ovens je za života postao – mitološka ličnost. Postao je toliko veliki, pa i neobjašnjiv, mit da je ponekad nemoguće razaznati šta je od događaja koji se prepričavaju, a u kojima je on učestvovao ili ih kreirao, istina, a šta izmišljotina.
Mnogo je apsurda u vezi s njegovom ličnošću.
Džesi za života često bio gladan, nije imao novca da kupi hleb, a jedna njegova zlatna medalja je 2013. godine prodata za 1.466.574 dolara,
Ovensovo „svetlo zauvek sija“. Gde, kako i koliko? – u knjizi TAJNE POBEDNIKA